А супружници су довољни да треба себи да буду судије, јер су чули Павла (Апостола) да пише: да треба да се једно од другог уздржавају по договору, привремено, да би се предали молитви, па опет да буду (у постељи) заједно (1Кор 7, 5).
Αὐτάρκεις δὲ καὶ οἱ γεγαμηκότες ἑαυτῶν ὀφείλουσιν εἶναι κριταί, ὅτι γὰρ ἀπέχεσθαι ἀλλήλων προσῆκον ἐκ συμφώνου πρὸς καιρόν, ἵνα σχολάσωσι τῇ προσευχῇ, καὶ πάλιν ἐπὶ τὸ αὐτὸ ὦσιν, ἀκηκόατε Παύλου γράφοντος.
Трул. 13: Пошто смо дознали да је у Цркви Римљанâ као канон прихваћено да они, који ће бити удостојени рукоположења за ђакона или презвитера, имају се обавезати да се више неће спајати са својим женама, ми, (стога), следујући староме канону апостолске тачности и поретка (Апостолски канони 5 и 51), хоћемо да свештених особа законити брак остане и сада (надаље) на снази, и да се никако не развргава свеза њихова са женама, или да се они лишавају у одговарајуће време међусобног општења. Тако, ако се неко нађе достојан рукоположења за ипођакона или ђакона или презвитера, такав нека се нипошто не спречава да узиђе на тај степен живећи са законитом женом, нити да се у време рукоположења од њега захтева да исповеди (= обећа) да ће одступити од законитог општења са својом женом, да тиме не будемо принуђени да вређамо Богом установљени и Његовим присуством благословени брак (Јн. 2, 1–11). Јер глас Јеванђеља говори: „Што је Бог саставио, човек да нераставља“ (Мт. 19, 6); и Апостол учи: „Брак је частан и постеља чиста“ (Јевр. 13 ,4); и (опет): „Јеси ли се привезао за жену? не тражи да се раздрешиш“ (1Кор.7, 27). А знамо да, као што и у Картагени окупљени (Оци), промишљајући о чистоти живота свештенослужитељâ, рекоше: „да ипођакони, који се дотичу Светих Тајни, и ђакони и презвитери, да у своја договорена времена уздржавају се од супружница“ (1Кор. 7, 5); „да бисмо, оно што је кроз Апостоле предано и од саме старине држано, и ми такође држали, знајући време сваке ствари (Пропов. 8, 17), а нарочито поста и молитве. Јер треба они, који Светом Жртвенику предстоје, да у време служења (μεταχειρήσεως = употребе) Светињâ, у свему буду уздржљиви, да би могли добити оно што од Бога у простоти траже“ (Картагенски 3, 4, 25, 70). Ако се пак неко усуди, идући противно Апостолским канонима (Апостолски 5. и 51), некога од свештених лицâ: презвитерâ или ђаконâ или ипођаконâ, да лиши свезе и општења са законитом женом, нека буде свргнут. Тако исто, ако неки презвитер или ђакон, под изговором побожности, одагна своју жену, нека буде одлучен (од општења); а ако остане упоран, нека се свргне.
Картаг. 3: Аврелије епископ рече: Када се на претходном Сабору разматрало о начину уздржања и чистоти (живота), угодно би (одредити): да ова три степена, који су посвећењем спојени неком везом чистоте, кажем за епископе, презвитере и ђаконе, како приличи светим епископима и свештеницима Божијим и левитима (= ђаконима) и служитељима Божанских Тајни (divinissacrifisiis - θείοις καθιερώμασιν), да буду у свему уздржљиви, ди би могли добити оно што од Бога једноставно моле, да бисмо и ми једнако чували оно што је и кроз Апостоле предано, и што је од саме древности држано.
Картаг. 4: Фавстин, Епископ Пикена, области Потентинске, местобљуститељ Римске Цркве, рече: Угодно је (одредити): да се епископ, и презвитер, и ђакон, и сви који се дотичу Светињâ, чувари целомудрености, уздржавају („у своје /договорено/ време“ – канон 25) од жена. Сви епископи рекоше: Угодно је (одредити): да сви који предстоје Жртвенику, то јест који служе, чувају целомудреност.
Картаг. 25: Аврелије епископ рече: Придодајем уз ово, најчеснија браћо, пошто је реч о уздржавању од својих жена неких клирика, осим чтецâ, оно што је на разним Саборима утврђено (в. канон 4): да ипођакони, који се дотичу Светих Тајни, и ђакони и презвитери, али и епископи, уздржавају се у своја (договорена) времена (поста и молитве – 1.Кор. 7, 5 — канон 70) од супругâ (својих), и буду (тада) као да их немају 1.Кор. 7, 29); што ако не учине, нека се уклоне са Црквене службе. Остали пак клирици да се не принуђују на то, осим кад су у старим годинама. Сав сабор рече: Потврђујемо што је ваша Светост правилно уредила, јер је то свето и богоугодно.
Тим. Алек. 5: Питање 5. Ако се жена по ноћи састане са мужем својим, или муж са женом, а (сутрадан) буде Сабрање (= Литургија), да ли се могу причестити, или не? Одговор. Не могу одмах, јер Апостол говори: „Не забрањујте се једно другоме, сем по договору привремено, да се предате (посту и) молитви, па опет да се састанете, да вас сатана не искушава вашим неуздржањем“ (1Кор 7, 5).
Тим. Алек. 13: Питање 13. Који су ступили у брачну заједницу, у које дане седмице треба да пазе да се уздржавају међусобног општења, а у које им је то у власти (= слободно)? Одговор. Што сам претходно рекао, кажем и сада. Апостол каже: „Не забрањујте се једно другоме, сем по договору привремено, да се предате (посту и) молитви, па опет да се састанете, да вас сатана не искушава вашим неуздржањем“ (1Кор 7, 5). А неопходно требају да се уздржавају Суботом и Недељом, јер се у те дане приноси духовна жртва Богу.
Зонара: На вопрос живущих в законном браке: должны ли они воздерживаться друг от друга, (св. отец) отвечал, что таковые сами должны быть своими судьями, и иногда воздерживаться друг от друга по согласию, то есть по общему желанию; ибо ни муж не владеет своим телом, ни жена, по великому Апостолу (1 Кор. 7, 4). Итак, они должны соглашаться друг с другом относительно воздержания, дабы прилежать молитве и посту; ибо если воздержание будет не по согласию, то, конечно, сторона, не желающая совокупления, делает лишение той, которая ищет сего; а если так, то каким образом сторона, желающая совокупления и не удовлетворяемая, казалась бы владеющею телом стороны неудовлетворяющей? Случается и то, что воздержание одной которой либо стороны может послужить во вред другой стороне; ибо если побеждается пожеланием и не получает удовлетворения, то может впасть в незаконное смешение. Апостол определяет и время (воздержания), говоря, что есть время поста и молитвы. Может быть, кто скажет, что так как Апостол говорит: непрестанно молитесь, то и сожительствующие должны всегда воздерживаться друг от друга, если требуется, чтобы они воздерживались друг от друга, когда молятся. Но Апостол здесь говорит не о всякой молитве, а только о молитве усерднейшей, каковая должна быть в слезах и стенаниях; ибо не всегда конечно они будут так молиться; а, говоря о посте, разумеет тот, который бывает в определенные времена, или когда кто из супругов намерен причаститься Тайн. И Иудеям, когда они имели услышать божественный глас на горе, предписано было воздерживаться от жен (Исх. 19, 15). И пророк Иоиль, сказав: освятите пост, присовокупил: да изыдет жених от ложа своего, и невеста от чертога своего (Иоиль. 2, 16); ибо те, кто постятся, должны воздерживаться от всякого чувственного удовольствия, потому что от наслаждения такими удовольствиями происходит помрачение души и смущение помыслов.
Валсамон: Как кажется, святый был спрошен, требуется ли, чтобы супруги, состарившись, воздерживались от совокупления в те времена, когда должны молиться? И отвечает, что таковые должны быть себе судьями, и иногда должны воздерживаться друг от друга по согласию, то есть по общему желанию, именно в те времена, когда заповедано им молиться, должны вести себя со всяким целомудрием, и паки быти купно, потому что сие заповедал и великий Павел (1 Кор. 7, 5); а правило хотя и говорит о состарившихся, но должно быть относимо и ко всем супругам. И хорошо в нем сказано: «по согласию»; ибо ни муж не владеет своим телом, ни жена, по великому Апостолу. Итак, поэтому они должны быть согласны друг с другом относительно воздержания, дабы прилежать молитве и посту; ибо если воздержание будет не по согласию, то не желающая совокупления сторона делает, конечно, лишение той, которая ищет сего; а если так, то каким образом сторона, ищущая совокупления и не получающая удовлетворения, казалась бы владеющею телом стороны не удовлетворяющей? Случается и то, что воздержание одной которой либо стороны может кончиться вредом для другой; ибо если она побеждается пожеланием и не получает удовлетворения, то может впасть в незаконное совокупление. Но скажет кто нибудь: если правило говорит, что супруги должны удаляться друг от друга, дабы прилежать молитве, Апостол же предписывает, что мы должны непрестанно молиться, то неужели сожительствующие всегда должны воздерживаться друг от друга? Но не о всякой молитве слово, а об особеннейшей, то есть о молитве св. постов; потому что и Бог через Моисея заповедал иудеям, имевшим услышать божественный глас на горе, воздерживаться от своих жен (Исх. 19, 15). И пророк Иоиль говорит: освятите пост, и да изыдет жених от ложа своего и невеста от чертога своего (2, 16). А когда это так, не вижу, каким епитимиям должны быть подвергаемы те, которые не соблюдают сего; думаю, впрочем, что врачевание должно совершаться по рассуждению принимающего исповедь и во внимание к лицам и потребностям природы. Прочти также 102-е правило трулльского собора.