1. Али већма ти још научити оно Треба. Није свака књига поуздана која часно име (Светог) Писма носи. Јер има, има кад су лажно назване књиге; а неке су средње и близу, како би се рекло, до речи Истине; док су друге лажне и врло погрешне, као кривотворни и лажни новци, које пак царски натпис имају, али су лажни, металом преварни. Тога ћу ради, Богонадахнуту ти рећи књигу сваку. Да би прејасно дознао. Оне Старог Завета рећи ћу прве: Петокњижје: Стварање, затим Излазак, и Левитску средњу књигу има, за њом Бројеве, па Поновне Законе. Овима Исуса (Навина) додај, и Судије, затим Руту, и Царстава четири књиге, и Паралипомена (=Дневника) књиге две. После њих Јездра прва, па друга. Даље ћу стиховних пет књига ти рећи: венчаног трпљењем разних мука Јова, и Псалама књигу, мелосни душа лек; три опет Соломона мудрог: Приче, Еклезијаст (=Проповедник) и Песма над песмама. Овима Пророка додај дванаест: Осију првог, па Амоса другог, Михеја, Јоила, Авдију; и образац — Јону — самога тридневног страдања; Наума после њих, Авакума; и деветог Софонију, Агеја и Захарију, двоименог ангела Малахију. После њих Пророке дознај четири: пресмелога великог Исаију, сажаљива Јеремију, и тајанствена Језекиља, а последњега Данила, истога најмудријег делима и речима. Овима додају неки и Јестиру. Новога Завета време је да књиге кажем. Јеванђелиста примај четири само: Матеја, па Марка, њему Луку трећег додај, изброј Јована временом четвртог, но првог висином догмата. Јер Сином грома с правом га називам, највећег грмећег Богом Логосом. Примај и књигу Лукину другу: ону саборних Дела Апостолских. Сасуд изабрани надаље додај: проповедника незнабошцима, Апостола Павла, мудро писавшег Црквама Посланице двапут седам: Римљанима једну, којој треба додати Коринћанима две, ону Галатима, и ону Ефесцима, за њом онима у Филипима, па написану Колошанима, Солуњанима две, две Тимотију, Титу и Филимону, сваком по једну, и Јеврејима једну. Неки веле да је Јеврејима лажна, не добро говорећи, јер је благодат права. То је. Шта даље? Саборних Посланица неки веле седам, а други три само треба примати: Јаковљеву једну, једну Петрову, и Јованову једну. Други пак све три (Јованове), и уз њих две Петрове примају, и Јудину седму. А Откривење Јованово опет, неки одобравају, а већина ли, називају лажним. Овај најистинитији канон био би (ти) Богонадахнутих Писама.
[Ап. 85, Лаод. 60, Картаг. 24, Атанас. Вел. 2, Гр. Богос. 1]
Детаљније о канону »