1. Кипријан, Либерал, Калдоније, Јуније, Примус, Цецилије, Поликарп, Никомид, Феликс, Марутије, Сукцесије, Лукијан, Хонорат, Фортунат, Виктор, Донат, Лукије, Херкулан, Помпоније, Димитрије, Квинт, Сатурнин, Марко, други Сатурнин, други Донат, Рогацијан, Седат, Тертул, Хортенсијан, још други Сатурнин, Сатије, – Јануарију, Сатурнину, Максиму, Виктору, другом Виктору, Касију, Прокулу, Модијану, Цитину, Гаргилију, Евтихијану, другом Гаргилију, другом Сатурнину, Немесијану, Нампулу, Антонијану, Рогацијану, Хонорату, браћи (нашој) – поздрав. Будући у сабрању (ἐν κοινοβουλίῳ = in concilio = на Сабору), љубљена Браћо, прочитали смо писмо од вас послато, (питајуће) о онима који изгледају крштени од јеретикâ или шизматикâ, а који прилазе Католичанској (= Православној) Цркви, која је Једна, да ли треба да се крштавају? У овој ствари (уверени смо), да и сами то чините, (тј.) држите истину и постојаност канона Католичанске Цркве. Али, пошто сте Саопштници (συγκοινωνοί = consulendos = саветници) наши, и хтели сте, због заједничке љубави, да питате о томе, дајемо наше мишљење, не ново, [нити сада утврђено], него оно древно од наших претходника, и држано од нас и од вас у заједничкој сагласности. Ми смо сагласни, и сигурно држимо: да се нико не може крстити изван Католичанске (= Православне) Цркве, јер: само је једно Крштење, које у Католичанској Цркви постоји. Јер је написано да је Господ рекао: „Мене оставише, извор воде живе, и ископаше себи јаме порушене, које не могу држати воду“ (Јерем 2, 12-13). И опет, Свето Писмо, најављујући, говори: „Од туђе воде удаљујте се, и са извора туђег не пијте“ (Приче 9, 18 /5, 15/). Треба, зато, очишћавати и освећивати најпре воду од (стране правог) свештеника, да могне само Крштење збрисати грехе крштаваног човека. Јер кроз Језекиља (Пророка) говори Господ: „И облићу вас чистом водом, и очистићу вас од свих нечистота ваших и од свих идола ваших. И очистићу вас, и даћу вам срце ново, и дух нов даћу у вас“ (Јез 36, 25-26). Како пак може очистити и осветити воду који је сам нечист, и код кога нема Духа Светога? када говори Господ у (књизи) Бројева (19, 22): „И све чега се дотакне нечист, биће нечисто“. Како крштавајући може дати другоме опроштај грехова, који није могао своје сопствене грехе изван Цркве да скине (= опере)? Али, и само питање, које бива у Крштењу, сведок је истине. Јер говоримо (испитиваноме): „Верујеш (да добијаш) живот вечни и опроштај грехова кроз Свету Цркву?“ схватајући да се опроштај грехова не може дати осим у Католичанској Цркви. А код јеретика, где нема Цркве, немогуће је опраштати грехе. И зато бранитељи јеретика, треба или питање да промене, или да прихвате истину, осим ако не претендују да је Црква и код њих, и да себи придају крштење. А нужно је, такође, и помазати крштаванога, да, добивши Хризму, то јест помазање, буде помазаник Божији, и има у себи благодат Христову. Зато, (само) у Евхаристији (= Литургији) крштавани могу бити помазани уљем освећеним на Жртвенику. Дакле, освећење материје уља не може бити, ако се нема ни Жртвеник ни Црква. Отуда, не може Духовно помазање да буде код јеретика. Јер, јасно је да се код њих уопште не може освећивати уље, нити Жртве Евхаристије може бити. Јер треба да знамо, и памтимо, да је написано: „Уље грешника да не намасти Главу моју“ (Пс 104, 5). То је раније (= у старини) најавио Дух Свети у Псалмима, да не би, можда, кад се изгуби неко и залута са правог пута, код јеретика и противника Христових се помазао? Али и још: какву ће молитву чинити за крштенога не јереј (sacerdos = њихов), него светогрдник (ἱερόσηλος = sacrilegus = светокрадица) и грешник, кад (Свето) Писмо говори: „Бог не слуша грешнике, него ако је ко богобојазан, и вољу Његову чини, њега слуша“ (Јн 9, 31)? [Кроз Свету Цркву схватамо опроштај грехова]. Ко, дакле, може дати оно што сâм нема? Или, како може духовне ствари радити (πνευματικὰ ἐργάζεσθαι - spiritualia gerere), онај који је изгубио Духа Светога? Зато треба крстити и обновити онога који у Цркву долази сиров (rudis = необделан; κενός = празан), да се унутра(шње) свети(ња)ма освети (ut intus per sanctos sanctificetur). Јер је написано: „Свети будите, као што сам Ја свет, говори Господ“ (3Мојс 10, 2). Тако, да онај који је заблудом заведен, и био споља поквашен (et foris tinctus), (сада) у истинитом и Црквеном Крштењу скине лажну заблуду, у коју је, Богу долазећи човек и тражећи свештеника, допао нашавши светокрадицу (= лажног свештеника = јеретика). Штавише, потврђивање је крштења јеретикâ и расколникâ кад се неко саглашава да су они (= долазници од јеретикâ) крштени. Јер је немогуће да један део (њихове радње) вреди, а други не вреди. Ако неко може крстити, може и Духа Светога дати; а ако није могао Духа Светога дати, јер је (тај) изван (= Цркве), те није са Духом Светим, не може ни долазећега крстити, јер је и једно Крштење, и један је Дух Свети, и једна је Црква, Христом Господом на Петру, због почетка и разлога јединства, основана (Мт 16, 16–18). Зато, како је код њих (= јеретика) све празно и лажно, тако ништа од онога што они чине не може бити од нас примљено (= потврђено). Јер, заиста, шта може бити признато и потврђено код Господа што чине они које Господ у Јеванђељима назива непријатељима и противницима Својим, говорећи: „Који није са Мном, против Мене је; и који не сабира са Мном, растура“ (Лк 4, 23). И такође, блажени Апостол Јован, држећи заповести и наредбе Господње, у Посланици је описао: „Чули сте да антихрист долази, и сада су многи антихристи; отуда познајемо да је последњи час. Од нас изиђоше, али нису били од нас. Јер да су од нас изишли, остали би са Нама“ (1Јн 2, 18). Зато и ми треба од овога да закључимо и схватимо (colligere et considerare): ако су они и непријатељи Господњи, и названи су антихристи, да ли непријатељи Господњи и названи антихристи, могу дати Благодат Христову [грч.: Господњу]. Зато, ми који смо са Господом, и држимо јединство Господње (ἐνότητα Κυρίου – unitatem Domini), и који по удостојењу његовом служимо (λειτουργοῦντες – admiistramus = литургишемо) његово свештенство (τὴν ἱερατείαν – sacerdotum = епископство) у Цркви, треба да оно што његови противници и антихристи чине, поништимо и одбацимо, и да то сматрамо профаним. И онима који из заблуде и злонаравља долазе, признајући Истиниту веру Једине Цркве, да њима потпуно дамо, кроз све Тајне (sacramenta) Божанске благодати, јединство и истину вере. Желим вам, љубљена Браћо, да сте свагда добро.