1. Шта смо страшно претрпели? Да то можда није тужно, (рекли бисмо) да ништа нисмо претрпели, нити се сматрасмо достојним страдања за Христа. А ако то што дотични (Фронтон, еп. - полуаријанац) држи Дом молитве (= Цркву), а ви се напољу клањате Творцу неба и земље, па то је оно што нас мучи, сетите се да су Једанаесторица Ученика били затворени у Горњој одаји, док су распињачи (Христови) у славноме Храму (Јерусалимском) вршили Јудејско богослужење. Јер Јуда, који изабра смрт вешањем пре него ли срамни живот, показао је можда себе бољим од ових који су сада црвенији (= бестиднији) пред сваком људском осудом, и зато су бестидно расположени према срамним делима. Само се немојте обманути њиховим (= полуаријанским) лажима, кад обећавају правилност вере. Јер су такви христотрговци а не хришћани, свагда већма изабирају живот по користи, него ли живот по Истини. Када су мислили да стекну ову сујетну власт, пришли су непријатељима Божјим, а када су видели народ да се оштро противи, онда су опет представили (споља, привидно) правилност (вере). Не знам да ли је епископ (= Фронтон), нити бројим у свештенике Христове онога који је прљавим рукама, ради рушења вере, истакнут да (тобож) штити веру. То је мој суд. А ви, ако имате неки удео са нама, онда ћете исто са нама мислити. Ако ли, пак, сами од себи одлучујете, свако је господар свога мишљења, а ми смо невини у тој крви.
2. Причешћивати се свакога дана и узимати Божанске Тајне добро је и корисно, јер Сам Христос каже: „Који једе тело моје и пије крв моју, имаће живот вечни“ (Јн 6, 54). Ми пак четири пута сваке седмице причешћујемо се: Недељом, средом, петком и суботом, и у друге дане ако је спомен некога од Светих. А то што је у време гоњења неко принуђен да, немајући свештеника или служитеља (= ђакона), узима својим рукама Причешће, уопште није терет (= преступ), сувишно је и доказивати, зато што је дуговремени обичај то потврдио самим стварима. Јер сви који тихују у пустињи (= монаси), где нема јереја, држе Причешће у кући и сами се причешћују. У Александрији и у Египту сваки и од лаика, скоро већином има Причешће у свом дому, и када хоће сам се причешћује. Јер кад је једном свештеник свршио жртву и дао је, који је узме и причешћује се, треба да верује да се причешћује као од свештеника. Јер и у Цркви свештеник даје део (= честицу) и прима је прималац са сваком влашћу, и тако је приноси устима сопственом руком. Јер исто је по снази: било да једну честицу добије неко од свештеника, било више честица заједно.
3. Пази на себе, свештениче, и на оне које ћеш учити, и гледај на службу коју си примио да је испуњаваш; јер ти није поверена земаљска служба, него небеска; не људска, него анђелска. Постарај се да себе представиш Господу непостидним делатником, који право управља речју Истине (1Тим 3, 15). Никада немој доћи на Сабрање (= Литургију) имајући непријатељство према некоме, да не одагнаш (Духа) Утешитеља у дан Сабрања (= Литургије). Не суди, не свађај се уопште, него склањај се боравећи у Цркви, моли се и читај до часа када треба да свршиш Божанско Тајноводство (= Св. Евхаристију), и тако предстани у умиљењу [и чистим срцем] Светом Жртвенику, не гледајући лево и десно, него са страхом и трепетом предстојећи Небеском Цару. Немој да ради угађања људима пожуриш молитве, или их скратиш, нити молећи гледај на лица људи (Лк 20, 21), него гледај само на предстојећег Цара и Силе (Небеске) које около стоје. Достојним себе учини Свештених Канона; немој саслуживати са онима које је канон забранио (= који су под забраном). Гледај пред Ким предстојиш, како свештенодејствујеш, и којима ћеш предати (причешће). Гледај да не заборављаш Владичину (= Христову) заповест и ону Светих Апостола: „Не дајите, вели, светиње псима, и не бацајте бисере пред свиње“. „Пазите на псе“, и тако даље (Мт 7, 6; Фил 3, 2). Гледај, пак, немој страхом устукнути човеку, уплашивши се човека - на свој пад. Не предај Сина Божијег у руке недостојних. Гледај, немој се устидети од славних на земљи, ни онога који носи круну не уплаши се у часу ономе, када предстанеш да служиш (Господу). Гледај како ћеш дати онима који хоће да (Божански) Дар узму у домове; ја немам ствари (= удела) у томе, ти ћеш видети! — Достојнима пак Божанског Причешћа даји бесплатно, као што си и ти добио. Онима којима Божански Канони не дозвољавају (Причешће), немој давати, јер су сматрани као незнабошци, и ако се не поврате, тешко [и њима и] онима који им дају. Гледај, ја немам ствар (пристрасну), ти ћеш видети! Гледај, пак, да миш или нешто друго не дотакне се Божанских Тајни, нити из немара твога да се овлаже (= уплеснаве), или нагоре, или употребе од несвештених или недостојних. [Гледај како ћеш употребити Светиње после завршетка Божанске Литургије; немој хитајући да (ти) падне честица; гледај да не остане вина у Светом Путиру те се упрља (или зарђа), него кад обоје средиш, онда отиди. Гледај, ако остане Светих Дарова, није дозвољено да се њима причесте (= употребе их други) него само свештеници; а ако не, онда ако има довољно мудре деце (παιοδία σώφρονα), доведи и њих да се причесте, и нека остану постећи до 11 сати. Гледај да муве не упадну у Свети Путир, или да не слете на Артос; гледај да се ништа друго не дотакне до Божанских Тајни]. Ово и овоме слично држи, и спашћеш себе и оне који те слушају.