1. Питање 1. Може ли монах ући у Свети Жртвеник (= Олтар), јер то забрањује 33. канон Светог Трулског Сабора, који не допушта да пева или чита са амвона неки незапечаћен (ἀσφράγιστoν = непроизведен за читача) или монах; а исто и 15. и 21. канон Лаодикијски, и 14. канон Другог Никејског (= VII васељенског) Сабора? Одговор. Забрањено је монаху, без рукопроизведења, да као чтец врши службу читача; а да улази у олтар, ради паљења свећа или кандила, не мислим да треба забранити (монаху) неокривљеном ни за какав преступ, због честитости монашког образа (= схиме).
2. Питање 2. Да ли не треба клечати у Суботу, као што ни у Недељу и током Педесетнице? Одговор. Каноном ово није забрањено; али многи, због тога што се Суботом не пости, зато и не клече (у Суботу).
3. Питање 3. Треба ли држати пост месеца августа? Одговор. Пре се у то време постило; али је (тај пост) пренесен, стога да не падне заједно са незнабожачким постовима, који су у то време бивали. Али, и сада многи посте овај пост.
4. Питање 4. Да ли треба причестити Светињама (= Светим Причешћем) бесомучнога; јер је Свети Тимотеј (Александријски, канон 3) у постављеним му питањима одговорио другачије, а другачије Свети Апостоли (канон 79), и опет другачије каснији? Одговор. Ако кога мучи црна жуч, да изгледа као бесомучан, не треба му забранити (Причешће); а ако је збиља бесомучан, не може се никако удостојити Светиња (= Причешћа), јер нема ништа општега светлост са тамом (2Кор 6, 14).
5. Питање 5. Да ли може свештеник да једе безразлично и како му је воља што се приноси у Цркву, то јест просфоре и вино, и да ли може то (= просфоре) јести као обичан хлеб; и ако се много тога сакупило, шта ће с тим да ради? Одговор. Делови од принесена (на Жртвенику) просфоре, не, него то (треба) само у Цркви јести, док се све не употреби; а што од осталих (просфора) преостане, треба јести не са млеком и сиром и јајима и рибом, него посебно и одвојено.
6. Питање 6. Ако се неки монах, ма где да је пострижен, душевно штети (βλάπτεται = повређује) због нечега (у Манастир), и, хотећи да се удаљи из Манастира, бива свезан (обавезом = епитимијом) од свога предстојатеља (=игумана), шта ће чинити? Да пренебрегне штету, или епитимију? Одговор. Он треба да каже предстојатељу (= игуману) због чега му бива штета, па ако је од тога очита опасност, нека се удаљи, а о епитимији нека не брине.
7. Питање 7. Ако игуман умирући постави другога уместо себе, обавезавши га да неће отићи (из Манастира), а овај, познавши своју немоћ, отиде, шта треба чинити од оне обавезе? Одговор. Обавеза је бесмислена, и зато беснажна, а обавезани ће се отпустити када дође архијереју и каже му све (то) о себи.
8. Питање 8. Да ли свештеник, који је ради неког преступа свргнут, или је самовољно оставио свештенство, јер је себе спознао (и осудио), може говорити: „Благословен Бог наш“, и: „Боже, смилуј се на нас“, и „Христос истинити Бог наш“, или кадити с кадионицом, или причешћивати се у Олтару? Одговор. Не може, јер ће он (свргнућем) бити стављен у ред лаика.
9. Питање 9. Шта значи оно што Свети Василије каже у Малим епитимијама: „Нека буде удаљен од благослова, аналогно паду“? Одговор. Значи: лишити некога благослова даванога у Цркви.
10. Питање 10. Да ли они којима је забрањено Свето Причешће, треба да једу од принесене просфоре (= од антидора = нафоре)? Одговор. У Житију Светога Теодора Сикеота налазимо да је ово таквима забрањено.
11. Питање 11. Да ли треба неке (сагрешивше) подвргавати епитимијама по Каноникон-у (Јована) Посника? Одговор. Онај Каноникон (= Приручник за исповест и епитимије), употребљавајући велико снисхођење, многе је погубио; зато, они који знају шта је добро, и отуда греше, нека се исправљају.