Девојке које су биле верене, па су их потом други отели, – (Сабор) нађе за сходно да буду враћене заручницима, макар да су и насиље од других претрпеле.
Дјевојке које су заручене биле, пак су их послије други отели, имају бити повраћене својим заручницима, чак и онда, ако су насиље од других претрпјеле.
Τάς μνηστευθείσας κόρας καὶ μετὰ ταῦτα ὑπὸ ἄλλων ἁρπαγείσας, ἔδοξεν ἀποδίδοσθαι τοῖς προμνηστευσαμένοις, εἰ καὶ βίαν ὑπ' αὐτῶν πάθοιεν.
Ап. 67: Ако ко насилује незаручену девојку, нека буде одлучен; није му допуштено да узме другу (за супругу), него да држи ону коју је (тако) изабрао, макар да је и сиромашна.
IV Вас. 27: За отмичаре жена, под изговором супружанства, или судеонике (у томе), или оне сагласне са отмичарима, Свети Сабор одреди: ако су клирици, да буду збачени са свога степена; а ако су лаици, да буду анатемисани.
Трул. 92: За отмичаре женâ, под изговором супружанства, или судеонике (у томе), или сагласне са отмичарима, одреди Свети Сабор (Халкидонски 27): ако су клирици, да буду збачени са свога степена; а ако су лаици, да буду анатемисани.
Трул. 98: Који ради брачне заједнице узме женску заручену другоме, још док је заручник жив, нека подлегне осуди за прељубу.
Вас. Вел. 22: Који отмицом имају жене, ако су отели већ заручене другима, не треба их примати раније док оне не буду одузете од њих и предане под власт почетним заручницима, да их или ако хоће узму, или (их) отпусте. Ако ли пак неко узме слободну (=незаручену), треба је одузети (од њега) и вратити је родбини; и оставити на вољу родбини, били то родитељи, или браћа, или други старији девојчини: ако они хоће да му је даду, нека се утврди та свеза, а ако не пристану, не треба (их) принуђивати. Који пак има жену, коју је (претходно) или тајно или силом обешчастио, мора спознати (=издржати) епитимију за блуд. А епитимија за блуднике одређена је на четири године: прве године удаљити их од молитава и да плачу при вратима Цркве; друге године примити (их) на слушање (Св. Писма); треће на покајање; четврте да стоје са народом, али не учествују у Приносу (Евхаристије), и потом им допуштати општење Доброга (тј. Причешће).
Вас. Вел. 25: Ко држи за жену ону коју је пре сам обешчастио, поднеће епитимију за оскврњење, а да је има за жену допушта (му) се.
Вас. Вел. 26: Блуд није брак, нити почетак брака. Зато, ако је могуће раздвајати оне који се кроз блуд састављају (у брак), то је најбоље. Ако ли пак хоће на сваки начин да живе заједно, нека познају (=издрже) епитимију за блуд, и нек се оставе (тако), да не буде нешто горе.
Вас. Вел. 30: За отмичаре (девојке) немамо стари канон, него изнесосмо своје мишљење: да три године буду ван општења молитава, и ови и саучесници њихови (у отмици). А ако је то (=отмица) без насиља, онда је без одговорности (=казни), ако није било оскврњења (девојке), нити је (одвођење) сматрано крађом. Удовица пак самовласна је и у вољи јој је да последује (отмичару); тако да не требамо бринути о спољашњим формама.
Вас. Вел. 49: За обешчашћења која бивају насиљем, нека (обешчашћене женске) буду без осуде. Тако и ропкиња, ако је насилована од свога господара, не подлеже осуди.
Вас. Вел. 69: Чтец, ако пре брака ступи у сношај са својом заручницом, пошто годину буде одлучен, примиће се (опет) да чита (у Цркви), остајући (даље) без унапређења; ако ли без заручења ступи (са женском) у тајни сношај (κλεψιγαμήσας = као бракокрадљивац), нека престане од службе. Исто тако и служитељ (ὑπηρέτης = ипођакон).
Зонара: И Василий Великий в двадцать втором своем правиле хочет, чтобы имеющий жену чрез похищение не прежде был принимаем на покаяние, как тогда, когда взята будет у него похищенная и отдана тому, с кем была обручена, конечно, если он пожелает взять ее. Так должно понимать слова и этого правила, что похищенныя возвращаются тем, с коими они были обручены; если, то есть, согласятся взять их; ибо против желания они не должны быть принуждаемы к тому.
Аристен: Если девица была обручена, но похищена другим, то возвращается первому. Это правило предписывает – девицу, обрученную с кем-либо и после сего похищенную другим, возвращать прежнему обручнику, хотя бы девица потерпела от похитившего ее растление. А пятьдесят осмой титул 60-й книги Василик подвергает великим наказаниям того, кто учинил похищение женщины и кто помогал ему в сем похищении, и прочих, кто каким бы то ни было образом оказал этому содействие, и не дозволяет похищенной женщине сочетаться браком с похитителем, хотя бы она желала этого, хотя бы родители ея; но родители, если согласятся на такое сожительство, подвергаются ссылке.
Валсамон: О похитителях каких бы ни было девиц, что нужно, было сказано в 30-й главе 9-го титула настоящего собрания, это и прочти. Так же прочти и 92-е правило трульского собора и весь 58-й титул 60-й книги (Василик). А слыша слова правила, что похищенныя возвращаются обручникам, не скажи, что эти принуждаются взять их, но что они сами хотят и требуют их. Ибо это сказано и относительно прелюбодействующих жен в 28-й книге 7-м титуле в 1-й главе, которая есть 117-я Юстинианова новелла. Если же хочешь сказать, что обручники принимают их и против воли, истолкуй это правило согласно с посланием святого Григория Чудотворца, которое и прочти в начале; а при сем еще – что написано в толковании того же послания, и сверх сего истолкуй таким образом и 22-е правило святого Василия.