Епископ не сме, оставивши своју епархију (παροικίαν = епископију), прелазити (ἐπιπηδᾶν) у другу, макар био од многих на то наговаран (ἀναγκάζηται = принуђиван), осим ако нема неког оправданог разлога који га принуђује да то учини, као да може већу корист својом речју побожности (εὐσεβείας) допринети тамошњима; али и ово он не може учинити сâм од себе, него одлуком многих епископа (= на Сабору) и многим умољавањем.
Епископ не смије, оставивши своју епархију, прелазити у другу, ма и од многих на то наговаран био, осим ако не буде какав оправдани узрок, који га побуђује да то учини, као изглед да може вишу корист својом благочастивом ријечју принијети онима, који су тамо; али и ово он не може да учини по себи самом, него по суду многих епископа и послије врло многе молбе.
Ἐπίσκοπον μὴ ἐξεῖναι καταλείψαντα τὴν ἑαυτοῦ παροικίαν ἑτέρᾳ ἐπιπηδᾶν, κἂν ὑπὸ πλειόνων ἀναγκάζηται, εἰ μή τις εὔλογος αἰτία ᾖ, τοῦτο βιαζομένη αὐτὸν ποιεῖν, ὡς πλέον τι κέρδος δυναμένου αὐτοῦ τοῖς ἐκεῖσε λόγῳ εὐσεβείας συμβάλλεσθαι· καὶ τοῦτο δὲ οὐκ ἀφ᾿ ἑαυτοῦ, ἀλλὰ κρίσει πολλῶν ἐπισκόπων, καὶ παρακλήσει μεγίστῃ.
I Вас. 15: Због многих смутњи и раздорâ што бивају, одређује се: сасвим укинути обичај — који се, против [Апостолског] канона (Апостолски 14–15), нашао у неким местима – тако да из града у град не прелази ни епископ, ни презвитер, ни ђакон. Ако ли неко, и после ове одредбе Светог и Великог Сабора, покуша тако нешто, или преда себе таквој ствари, поништиће се сасвим такав поступак (τὸ κατασκεύασμα = намештаљка) и повратиће се Цркви за коју је као епископ или презвитер био постављен.
Трул. 20: Није дозвољено епископу да јавно учи у другоме, њему неприпадајућем граду. Који се затече да то чини, нека престане од епископства, и нека дȅла посао презвитерски (τὰ τοῦ πρεσβυτέρου ἐνεργείτω = поповьскаѧ да дѣѥєть).
Антиох. 13: Ниједан епископ не сме се усуђивати да прелази из једне области у другу да хиротонише неке (клирике) у Цркви за вршење свештене службе (λειτουργίας), ни када има уза се друге (епископе), осим ако је позван граматом митрополита и са њиме епископâ, у којих област он долази. Ако га нико није позвао, и он мимо поретка дође ради рукополагања неких (лица), и ради уређивања неприпадајућих му Црквених ствари (= питања), нека је ништавно све што он учини, а он нека поднесе заслужену казни за свој незаконит поступак и нерасудни подухват, будући већ од сада (ἐντεῦθεν) свргнут од Светог Сабора.
Антиох. 16: Ако неки епископ, без епископије (σχολάζων = незапослен) пође у удову (σχολάζουσαν = упражњену) епископију и присвоји (епископски) престо без (одлуке) потпуног Сабора, такав ће бити одбачен, макар да га је, приграбљени од њега, сав народ изабрао. А потпуни је онај Сабор на коме је био присутан и митрополит.
Антиох. 21: Епископ да се не премешта из једне епископије (παροικίας) у другу, нити да се самовољно намеће, нити да га народ присиљава, нити да га епископи принуђују, него да остаје у Цркви за коју је од почетка од Бога изабран, и не прелази (= премешта се) из ње, сходно раније донетој о томе одлуци (Апостолски 14).
Сард. 1: Осија епископ града Кордуве, рече: Треба не толико зли обичај, колико више из самих темеља искоренити најштетније растројство ствари (Црквених): да ниједан од епископа не може прелазити (= премештати се) из малога града у други град. Јер је очит изговор узрока због кога се то чини. Јер се никада није могао наћи ниједан епископ, који би настојао да пређе из већег града у мањи град. Отуда се показује да су такви распаљени ватреном страшћу грамзивости, и већма робују гордости да добију наизглед већу власт. Ако ли је свима то угодно (онда): да се овакво зло строжије казни, јер мислим да, зато, такви не треба да имају ни општење лаичко (μηδὲ λαϊκῶν κοινωνίαν = нити да опште као лаици са лаицима). Сви епископи рекоше: угодно је свима.
Картаг. 4: Фавстин, Епископ Пикена, области Потентинске, местобљуститељ Римске Цркве, рече: Угодно је (одредити): да се епископ, и презвитер, и ђакон, и сви који се дотичу Светињâ, чувари целомудрености, уздржавају („у своје /договорено/ време“ – канон 25) од жена. Сви епископи рекоше: Угодно је (одредити): да сви који предстоје Жртвенику, то јест који служе, чувају целомудреност.
Зонара: Различныя соборныя правила запрещают епископам от своих церквей переходить к другим, и предписывают каждому пребывать в той церкви, которая приняла его, дабы не возникало между ними раздоров. Не должно думать, что каноны дают противоречивыя предписания. Но те правила законополагают, чтобы епископы не переменяли церквей и запрещают переменять; а настоящее правило рассуждает об отшествии епископа в другую церковь, в случае настоятельной нужды, для научения. Может быть епископ какой либо церкви будет не вполне искусен в учительстве, а призываемый, может быть, красноречивее и искуснее в собеседовании, почему (может случится) и оказалось бы необходимым ему придти в этот город. Но правило хочет, чтобы и тогда он не сам по себе уходил, а если призывают, или лучше, если он побуждается к сему судом многих епископов. Итак правила соборов запрещают епископу совсем переходить из своей области в другую область и восхищать церковное управление оною, хотя бы та церковь вдовствовала без епископа, по 16 правилу антиохийскаго собора. А настоящее правило святых апостол не запрещает епископу на время отходить в другую область ради научения и собеседования для пользы тамошнего народа, но и тогда не самому по себе, но если будет призываем и удостоен.
Аристен: Не переходи с престола на престол, если не можешь считать себя более полезным для тамошних христиан, как более учительнаго, и то по рассуждению и по убеждению многих епископов. Не должно епископу оставлять свою область и переходить на другой престол, если он не будет испытан и признан более полезным для тамошних христиан, как более учительный. И то по рассуждению и убеждению многих епископов. Но это правило утратило силу. Ибо 16 правило антиохийскаго собора допускает, чтобы епископ, не имеющий своей церкви был поставляем в церковь не имеющую епископа, только с утверждением совершеннаго собора, в присутствии и епископа митрополии. Но епископу имеющему свою церковь переходить в другой город никаким образом не дозволяют ни 21 правило антиохийскаго собора, ни 15-е никейскаго собора, ни 1-е сардикийскаго.
Валсамон: Настоящее 14 правило определяет, что епископ не имеет власти из своей области переходить в другую, хотя бы делал это для пользы народа, хотя бы понуждаем был к сему народом другой области, исключая того случая, если делает сие по соборному поручению. А 16-е правило антиохийскаго собора говорит, что подлежит извержению тот, кто восхитил праздную церковь без ведома собора. А ты знай, что хотя настоящее 14 апостольское правило не наказывает того, кто учит не в своем пределе, но другия, различныя правила подвергают извержению тех, которые совершали что либо епископское вне своего предела. Но делать распоряжения вне своего предела по царскому повелению дозволено. Впрочем, когда один митрополит, учивший в разных своих епископиях без ведома епископов, подвергся за сие обвинению и оправдывался, указывая что в этом не должно видеть никакой неправильности, потому что эти епископии находятся под его властью, потому, что настоящим правилом не полагается таковому наказания и потому что учить и делать распоряжения может быть не есть исключительно епископское служение; то это не было одобрено великим собором. Итак заметь написанное в настоящем 14 правиле и присем сверх того толкование на 20-е правило трулльскаго собора о епископе, учившем в чужом пределе и согласи оба правила.