Апостолски канони

1. Епископа нека постављају (χειροτονείσΘω = изабирају и рукополажу) два или три епископа.

[I Вас. 4, Антиох. 19, 23, Лаод. 12, Картаг. 13, 49, 50, Соф. 1]
Детаљније о канону »

2. Презвитера и ђакона и остале клирике нека рукополаже један епископ.

[VII Вас. 14, Лаод. 26, Теоф. Алек. 7]
Детаљније о канону »

3. Ако неки епископ, или презвитер, против установе (τὴν διάταξιν = уредбе) Господње о жртви (Мт. 26, 26-29), принесе на Олтару (=Жртвенику) [Божијем] друго нешто, као мед или млеко, или уместо вина приправљени сикер (=опојно пиће), или птице, или какве животиње, или воће, противно установи, осим у своје време ново жито или грожђе, нека се свргне (καθαιρείσθω). Није дозвољено доносити на Жртвеник ишта друго, осим уља за свећњаке и тамјана, у време Светога Приноса (= Евхаристије, Литургије).

[Трул. 28, 32, 57, 99, Картаг. 37]
Детаљније о канону »

4. Првина сваког другог плода нека се шаље епископу и презвитерима, али не Жртвенику (=Олтару). А јасно је да ће епископ и презвитери поделити (их) и ђаконима и осталим клирицима.

[Ап. 38, 41, Гангр. 7, 8, Картаг. 37, Теоф. Алек. 8]
Детаљније о канону »

5. Епископ, или презвитер, или ђакон, нека не изгони своју жену) под изговором побожности (εὐλαβείας). Ако је изагна, нека буде одлучен (од општења = Причешћа), а ако остане упоран (у томе), Нека се свргне (= рашчини).

[I Вас. 3, Трул. 12, 13, 30, 48, Гангр. 1, 4, 9, 10, Картаг. 4]
Детаљније о канону »

6. Епископ, или презвитер, или ђакон, нека не узима на себе световне послове; иначе нека буде свргнут.

[Ап. 20, 81, 83, IV Вас. 3, 7, VII Вас. 10, Картаг. 16, Прводруги 11]
Детаљније о канону »

7. Ако неки епископ, или презвитер, или ђакон, буде Свети дан Пасхе пре пролећне равнодневице, заједно са Јудејима, светковао (ἐπιτελέσῃ = свршавао), нека се свргне.

[Ап. 64, 70, 71, Трул. 11, Антиох. 1, Лаод. 37, 38, Картаг. 51, 73, 106]
Детаљније о канону »

8. Ако неки епископ, или презвитер, или ђакон, или други из свештеничког каталога (τοῦ καταλόγου = именика), кад бива (Свети) принос (προσφορᾶς γενομένης = кад се врши Св. Евхаристија) не причести се, нека каже узрок, па ако је разложит (εὔλογος), нека му буде опроштено; а ако не каже (узрок), нека буде одлучен, јер је нанео штету народу и навео сумњу (=зазор) на онога који је Принос (= Литургију) свршио, као да није правилно принео.

[Трул. 80, Антиох. 2, Петр. Алек. 10]
Детаљније о канону »

9. Све верне који долазе (у Цркву) и слушају (Свето) Писмо, а не остају за време молитве и Светога Причешћа (τῇ ἀγίᾳ μεταλήψει), као такве који узрокују неред у Цркви, треба (их) одлучити.

[Трул. 66, 80, Антиох. 2, Сард. 11]
Детаљније о канону »

10. Ако се неко са одлученим (од општења: τῷ ἀκοινωνήῳ), макар и у кући, буде заједно молио, такав нека буде одлучен.

[Ап. 11, 12, 32, 45, 48, 65, I Вас. 5, Антиох. 2, Картаг. 9]
Детаљније о канону »

11. Ако се неко, будући клирик, буде заједно молио са свргнутим (клириком) као са клириком, нека се и он свргне.

[Антиох. 2, Картаг. 10]
Детаљније о канону »

12. Ако неки клирик, или лаик (=верник), који је одлучен (од Цркве), или је непријемљив (ἄδεκτoς = недостојан за примање у клир), пошавши у други град буде (тамо) примљен без препоручног писма, Нека буде одлучен и примаоц и примљени.

[Ап. 13, 32, 33, IV Вас. 11, 13, Трул. 17, Антиох. 6, 7, Лаод. 41, 42, Картаг. 23]
Детаљније о канону »

13. Ако ли је (већ) био одлучен, нека му се продужи одлучење (ἀφορισμός), као ономе који је слагао и обмануо (ἀπατήσαντι = преварио) Цркву Божију.

[Ап. 12, 33, VII Вас. 17]
Детаљније о канону »

14. Епископ не сме, оставивши своју епархију (παροικίαν = епископију), прелазити (ἐπιπηδᾶν) у другу, макар био од многих на то наговаран (ἀναγκάζηται = принуђиван), осим ако нема неког оправданог разлога који га принуђује да то учини, као да може већу корист својом речју побожности (εὐσεβείας) допринети тамошњима; али и ово он не може учинити сâм од себе, него одлуком многих епископа (= на Сабору) и многим умољавањем.

[I Вас. 15, Трул. 20, Антиох. 13, 16, 21, Сард. 1, Картаг. 4]
Детаљније о канону »

15. Ако који презвитер, или ђакон, или други који из каталога клирикâ, остави своју епархију (παροικίαν = парохију) и отиде у другу, те преместивши се, сасвим се настани (διατρίβοι = борави) у другој епархији, без одобрења свога епископа, заповедамо да такав више не сме литургисати (λειτουργείν = свештенослужити); нарочито ако буде позиван од (свога) епископа да се врати, па не послуша, остајући упоран у (том) нереду, нека тамо (= у тој епархији) општи (κοινωνείτω) само као лаик.

[I Вас. 15, 16, IV Вас. 5, 10, 20, 23, Трул. 17, 18, Антиох. 3, Сард. 15, 16, Картаг. 54, 90]
Детаљније о канону »

16. А ако епископ, код кога се такви (клирици - в. напред канон 15) налазе, не узимајући у обзир одређену против њих забрану свештенодејствовања, прими их као клирике, нека (такав епископ) буде одлучен као учитељ нереда.

[Ап. 15, 32, I Вас. 5, 15, Трул. 17, Антиох. 3]
Детаљније о канону »

17. Који је после Крштења склапао два брака, или је наложницу имао, не може бити епископ или презвитер или ђакон, нити уопште у свештеничком каталогу (= у клиру).

[Ап. 18, Трул. 3, Неокес. 2, 3, 4, 5, 6, 7, Вас. Вел. 12]
Детаљније о канону »

18. Који је узео удовицу, или распуштеницу, или блудницу (ἐταίραν), или ропкињу, или глумицу, не може бити епископ или презвитер или ђакон, или уопште у свештеничком каталогу.

[Ап. 17, 82, Трул. 3, 26, 85, Вас. Вел. 27]
Детаљније о канону »

19. Који је узео две сестре (једну после друге), или (узео) братаницу (или сестричину), не може бити клирик.

[Трул. 26, 54, Неокес. 2, 3, 4, 5, 6, 7, Вас. Вел. 23, 78, 87, Теоф. Алек. 5]
Детаљније о канону »

20. Клирик који (из користи, за новац) даје јемство за некога, нека буде свргнут.

[Ап. 6, 81, IV Вас. 3, 30, Сард. 7, Картаг. 75]
Детаљније о канону »

21. Евнух, ако је по насиљу (ἐξ ἐπηρείας) људи такав постао, или су му за време гоњења одсечени мушки удови, или је такав рођен (Мт. 19, 12), а достојан је, нека буде епископ.

[Ап. 22, 23, 24, I Вас. 1, Прводруги 8]
Детаљније о канону »

22. Који је сам себе обезудио (ἀκρωτηριάσας = ушкопио), нека не буде клирик; јер је самоубица и непријатељ Божије творевине.

[Ап. 21, 23, 24, I Вас. 1, Прводруги 8]
Детаљније о канону »

23. Ако је неко, будући већ клирик, себе обезудио (= ушкопио), нека се свргне; јер је убица себе самог.

[Ап. 21, 22, 24, I Вас. 1, Прводруги 8]
Детаљније о канону »

24. Лаик, који је сâм себе обезудио (=ушкопио), нека се одлучи за три године; јер је зло замислио на живот свој.

[Ап. 21, 22, 23, I Вас. 1, Прводруги 8]
Детаљније о канону »

25. Епископ, или презвитер, или ђакон, који је затечен у блудочинству, или у гажењу заклетве (ἐπιορκίᾳ), или у крађи, нека се свргне, али нека се не одлучи (од Цркве), јер (Свето) Писмо каже: „Не свети се два пута за исту ствар“ (Наум 1, 9). Тако исто и остали клирици.

[Ап. 29, 30, I Вас. 9, Трул. 4, 21, Неокес. 1, 8, 9, Картаг. 27, Вас. Вел. 3, 20, 32, 51, 70, 82]
Детаљније о канону »

26. Од оних који су нежењени ступили у клир, заповедамо, да се могу (потом) женити, ако хоће, само чтеци и појци.

[IV Вас. 14, Трул. 3, 6, 13, 30, Анк. 10, Неокес. 1, Картаг. 16, Вас. Вел. 69]
Детаљније о канону »

27. Епископ, или презвитер, или ђакон, који бије верне када сагреше, или неверне када чине неправду, и кроз то хоће да (их) застраши, заповедамо да се свргне. Јер нас није нигде Господ томе научио (Мт. 5, 39-49). Напротив, када су Њега били, није узвраћао бијењем; када су Га ружили, није узвраћао ружењем; Када је страдао, није претио (1.Петр. 2, 23; Св. Иринеј, „Против јереси“ 3, 16).

[Ап. 65, Прводруги 9]
Детаљније о канону »

28. Ако се епископ, или презвитер, или ђакон, који је правично свргнут због јавних преступа, усуди преузети службу (λειτουργίας), која му је некада била поверена, такав нека буде сасвим искључен из Цркве.

[I Вас. 5, II Вас. 6, IV Вас. 29, Антиох. 4, 12, 15, Сард. 14, Картаг. 29, 65, Вас. Вел. 88]
Детаљније о канону »

29. Ако који епископ, или презвитер, или ђакон, новцем задобије ово достојанство (ἀξίας), нека се свргне, и он и онај који га је поставио (= хиротонисао); и нека сасвим буде одлучен од заједнице (τῆς κοινωνίας = од општења), као Симон врачар од [мене] Петра (ДАп. 8, 22-23).

[IV Вас. 2, Трул. 22, 23, VII Вас. 4, 5, 15, 19, Сард. 2, Вас. Вел. 90]
Детаљније о канону »

30. Ако се који епископ послужи световним властима, да преко њих задобије Цркву (= епископију), нека буде свргнут и одлучен; и сви они који с њиме опште.

[I Вас. 4, VII Вас. 3, Лаод. 13]
Детаљније о канону »

31. Ако неки презвитер, презревши свога епископа, сабере посебни збор (χωρὴς συναγάγῃ) и други жртвеник подигне, а ништа не окривљује епископа у Правоверју (ἐν εὐσεβείᾳ = у Благочешћу) и праведности, нека се свргне као властољубив, јер је насилник (τύραννος); исто тако и остали клирици, колико их уз њега пристане; а лаици нека буду одлучени. А све ово нека буде после прве и друге и треће опомене (παράκλησιν) од стране епископа.

[II Вас. 6, III Вас. 3, IV Вас. 18, Трул. 31, 34, Гангр. 6, Антиох. 5, Сард. 14, Картаг. 10, 11, Прводруги 13, 14, 15]
Детаљније о канону »

32. Ако је неки презвитер или ђакон одлучен од (свог) епископа, таквога не сме примати други (епископ) него само онај који га је одлучио, осим у случају кад умре епископ који га је одлучио.

[Ап. 12, 13, 16, I Вас. 5, II Вас. 6, Антиох. 6, Сард. 13, Картаг. 11, 29, 133, Соф. 1]
Детаљније о канону »

33. Нека се не прима нико од страних епископâ, или презвитерâ, или ђаконâ, без препоручног писма; а кад такво писмо поднесу, нека се просуди (добро) о њима, те ако су проповедници Благочешћа (εὐσεβείας = Православља), нека се приме; ако ли нису, пошто им се даде колико им је нужно (за пут), не треба их примати у општење; јер много шта бива по заносу (κατὰ συναρπαγὴν = по обмани).

[Ап. 12, 13, IV Вас. 11, 13, Антиох. 7, 8, Лаод. 42, Картаг. 22, 106]
Детаљније о канону »

34. Епископи свакога народа (ἐκάστου ἔθνους) треба да знају Првога између њих и да га сматрају као главу, и ништа сувишно (περιττὸν = више од надлежног) да не чине (= не предузимају) без његовог мишљења, него сваки нека чини само оно што се тиче његове епархије (τῇ ἐκείνου παροικίᾳ) и њој подручних места. Али ни онај (Први епископ) нека не чини ништа без знања свију (осталих епископâ). Јер тако ће бити једнодушност (ὁμόνοια = слога) и прославиће се Бог, кроз Господа, у Светоме Духу, Отац и Син и Свети Дух.

[I Вас. 4, 6, 7, II Вас. 2, 3, III Вас. 8, IV Вас. 28, Трул. 36, 39, Антиох. 9]
Детаљније о канону »

35. Епископ да се не усуди ван својих граница рукополагати у градовима и селима која му нису потчињена; а ако се докаже да је то учинио без знања (γνώμην = воље) оних којима припадају ти градови и села, нека се свргне, и он и они које је рукоположио.

[I Вас. 15, II Вас. 2, III Вас. 8, IV Вас. 5, Трул. 17, Анк. 13, Антиох. 13, 22, Сард. 3, 15, Картаг. 48, 54]
Детаљније о канону »

36. Ако неки епископ, кад је већ хиротонисан (χειροτονηθείς), неће да прими службу (τὴν λειτουργίαν) и старање о народу, које му је поверено, такав нека буде одлучен док се не прихвати; исто тако и презвитер, и ђакон. Ако пак он пође (на службу), а не буде примљен, не по својој вољи, него по злоби народа, (тада) он нека остане епископ, а клир дотичнога града нека буде одлучен зато што нису били (добри) васпитачи таквом непокорном народу.

[I Вас. 16, IV Вас. 29, Трул. 37, Анк. 18, Антиох. 17, 18, Прводруги 17, Кирил Алек. 1, 2, 3]
Детаљније о канону »

37. Два пута у години нека бива Сабор епископâ, и нека (епископи) међусобно испитују догмате Благочешћа (τῆς εὐσεβείας = Праве вере) и решавају настале Црквене спорове: први пут четврте недеље Педесетнице, а други пут дванаестог дана месеца Хипервератија (=Октобра).

[I Вас. 5, II Вас. 2, IV Вас. 19, Трул. 8, VII Вас. 6, Антиох. 20, Лаод. 40, Картаг. 18, 73]
Детаљније о канону »

38. Епископ нека се стара о свима Црквеним стварима (πραγμάτων = имању) и нека њима (побожно) управља, јер Бог (све) надзирава; не сме нешто од тих ствари да себи присваја, или да поклања својим рођацима оно што је Божије; а ако су (рођаци) сиромашни, нека им даје као сиромасима, али под тим изговором да не растура што је црквено.

[Ап. 41, IV Вас. 26, Трул. 35, VII Вас. 11, 12, Анк. 15, Гангр. 7, 8, Антиох. 24, 25, Картаг. 26, 33, Прводруги 7, Теоф. Алек. 10, Кирил Алек. 2]
Детаљније о канону »

39. Презвитери и ђакони без знања (γνώμης = одобрења) епископа нека ништа не предузимају (ἐπιτελείτωσαν), јер је он тај коме је поверен народ Господњи и који ће дати одговор (τὸν λόγον) за њихове душе.

[Ап. 38, 40, 41, VII Вас. 12, Анк. 15, Лаод. 57, Картаг. 6, 7, 34]
Детаљније о канону »

40. Нека су јавне (=познате) сопствене ствари епископове – ако својих ствари има – и јавне ствари Господње, како би епископ имао власт, умирући, оставити своје ствари коме хоће и како хоће, и да се под изговором Црквених ствари не оштете епископове, који можда има жену и деце, или рођаке, или служитеље. Јер је и пред Богом и пред људима право да ни Црква не претрпи неку штету, незнањем ствари епископових, нити да епископу или његовим рођацима, под изговором Цркве, буде одузет иметак, или да западну у невоље (нпр. дугове) његови заинтересовани (= сродници), те (тако) смрт његова буде извргнута руглу (δυσφημίᾳ = клеветању).

[Ап. 38, 41, IV Вас. 22, Трул. 35, Антиох. 24, 25, Картаг. 22, 26, 81]
Детаљније о канону »

41. Заповедамо да епископ има власт над Црквеним стварима (τῶν πραγμάτων = имовини). Јер ако му треба поверити драгоцене душе људске, далеко више му треба заповедати о стварима (τῶν χρημάτων = новцима), тако да се по његовој власти све управља, те да преко презвитерâ и ђаконâ раздаје потребитима (=сиромасима), са страхом Божијим и сваком побожношћу. А нека, ако треба, и сам узима за своје неопходне потребе, и за браћу странце (τῶν ἐπιξενουμένων ἀδελφῶν = за браћу госте), тако да ни у чему не трпе оскудицу. Јер је Божији Закон заповедио, да „који Олтару служе, од Олтара нека се хране“; а ни војник никад о своме трошку не носи оружје противу непријатеља (Левит. 18, 1-3; 1Кор. 9, 7. 13).

[Ап. 38, 39, IV Вас. 26, VII Вас. 12, Антиох. 24, 25, Теоф. Алек. 10, 11, Кирил Алек. 2]
Детаљније о канону »

42. Епископ, или презвитер, или ђакон, који се одаје хазардним играма (κύβοις = коцкању) и пијанству (Еф. 5, 18), или да престане, или нека буде свргнут.

[Ап. 43, 54, Трул. 9, 50, VII Вас. 22, Лаод. 24, 55, Картаг. 40, 60]
Детаљније о канону »

43. Ипођакон, или чтец (= читач), или појац, који то исто чини, или да престане, или нека буде одлучен; тако исто и лаик (= верник).

[Ап. 42, 54, Трул. 9, 50, VII Вас. 22, Лаод. 24, 55, Картаг. 40, 60]
Детаљније о канону »

44. Епископ, или презвитер, или ђакон, који тражи камате од дужника (в. Мојс. 22, 25; 5Мојс. 23, 19), или да престане, или нека буде свргнут.

[I Вас. 17, Трул. 10, Лаод. 4, Картаг. 5, 16, Вас. Вел. 14, Григ. Ниски 6]
Детаљније о канону »

45. Епископ, или презвитер, или ђакон, који се са јеретиком буде само и молио, нека буде одлучен; а ако им је допустио као клирицима да нешто чине (= чинодејствују), нека се свргне.

[Ап. 10, 11, 46, 64, 70, III Вас. 2, 4, Лаод. 6, 9, 32, 33, 34, 37, Тим. Алек. 9]
Детаљније о канону »

46. Епископа, или презвитера, који признају крштење или жртву (=принос, Литургију) јеретикâ, наређујемо да се свргну. Јер, како се слаже Христос са Велијаром? или какав удео има верни са неверником (2Кор. 6, 15)?

[Ап. 47, 68, I Вас. 19, II Вас. 7, Трул. 95, Лаод. 7, 8, Вас. Вел. 1, 47]
Детаљније о канону »

47. Епископ, или презвитер, ако изнова крсти онога који истински има Крштење, или ако не крсти онога који је од нечестивих (τῶν ἀσεβῶν = јеретика) био оскрнављен (лажним крштењем), нека се свргне; јер исмејава Крст и смрт Господњу и не разликује свештенике од псевдо-свештеникâ .

[Ап. 46, 49, 50, I Вас. 8, 19, II Вас. 7, Трул. 84, 95, Лаод. 32, Картаг. 48, 72, Вас. Вел. 1, 47, 91]
Детаљније о канону »

48. Ако неки лаик (=верник) прогна жену своју, па узме другу, или (узме) од другога отпуштену, нека буде одлучен.

[Трул. 87, 93, Анк. 20, Картаг. 102, Вас. Вел. 9, 21, 35, 48, 77]
Детаљније о канону »

49. Ако неки епископ, или презвитер, сходно одредби (τὴν διάταξιν) Господњој, не крсти у име Оца и Сина и Светога Духа (Мт. 28, 19), него у три безначална, или у три сина, или у три утешитеља, нека буде свргнут.

[Ап. 46, 47, 50, 68, II Вас. 7, Трул. 78, 84, 95, 96, Неокес. 12, Лаод. 47, 48, Картаг. 45, 48, 72, 110, Вас. Вел. 1, 91]
Детаљније о канону »

50. Ако неки епископ, или презвитер, не изврши у једној тајни (Крштења) три погњурења (βαπτίσματα), него једно погњурење које се даје (= врши) у смрт Господњу, нека буде свргнут. Јер Господ није рекао: У моју смрт крстите, него: Идите и научите све народе, крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа (Мт. 28, 19).

[Ап. 46, 47, 49, II Вас. 7, Трул. 95, Неокес. 12, Лаод. 47, Картаг. 47, Вас. Вел. 1, 91]
Детаљније о канону »

51. Ако се неки епископ, или презвитер, или ђакон, или уопште (неко) из свештеничког каталога (= клира), уздржава од брака, и меса, и вина, не ради подвижништва (δι’ ἄσκησιν = ради вежбања у добру - ср. 1Кор. 7, 5), него из гнушања, заборављајући да је све (створено) „врло добро“ и да је Бог „створио човека мушко и женско“ (Пост. 1, 27. 31), него хулећи осуђују творевину (Божију) — такав или нека се исправи, или нека буде свргнут и искључен из Цркве. Исто тако и лаик (= монах и световњак).

[Ап. 53, 66, IV Вас. 16, Трул. 13, Анк. 14, Гангр. 1, 2, 4, 14, 21]
Детаљније о канону »

52. Ако неки епископ, или презвитер, не прими онога који се обраћа (= каје) од греха, него га одбије, нека буде свргнут; јер тиме жалости Христа, Који је рекао: Радост бива на небу за једнога грешника који се каје (Лк. 15, 7; Мр. 2, 17).

[I Вас. 8, IV Вас. 43, 102, Вас. Вел. 74]
Детаљније о канону »

53. Ако неки епископ, или презвитер, или ђакон, не узима меса и вина у празничне дане, јер се гнуша, а не ради подвижништва (δι’ ἄσκησιν = због вежбања у добру - ср. 1Кор. 7, 5), нека буде свргнут, јер је жигосан (= спаљен) у својој савести и постао је узрок саблазни за многе (1Тим. 4, 2).

[Ап. 51, 66, Анк. 14, Гангр. 2, 21]
Детаљније о канону »

54. Ако се који клирик затече да у крчми (ἐν καπηλείῳ = у свратишту) једе, нека буде одлучен; осим ако се на путу из (нужне) потребе заустави у гостионици (ἐν πανδοχείῳ).

[IV Вас. 9, Лаод. 24, Картаг. 40]
Детаљније о канону »

55. Ако неки клирик увреди епископа, нека буде свргнут; јер „старешини народа свога не говори ружно“ (ДАп. 23, 5).

[Ап. 31, 39, IV Вас. 8, Трул. 34, Лаод. 57, Картаг. 7]
Детаљније о канону »

56. Ако неки (нижи) клирик увреди презвитера, или ђакона, нека буде одлучен.

[I Вас. 18, Трул. 7, Лаод. 20, Вас. Вел. 89]
Детаљније о канону »

57. Ако неки клирик исмева хромога, или глувога, или слепога, или сакатога, нека буде одлучен (в. 3Мојс. 19, 14). Тако исто и лаик (= верник).

Детаљније о канону »

58. Епископ, или презвитер, који занемарује клир или народ, и не поучава их Благочешћу (τὴν εὐσέβειαν = Правој вери и побожности), нека буде одлучен; ако и даље остане у немару и лењости, нека буде свргнут.

[Трул. 19, Сард. 11, Лаод. 19, Картаг. 71, 121, 123]
Детаљније о канону »

59. Ако који епископ, или презвитер, кад је неко од клирикâ у нужди, не пружи (му) што је потребно, нека буде одлучен; а ако настави тако, нека буде свргнут, као убица брата свога.

[Ап. 4, 38, 41, Гангр. 7, 8, Картаг. 37, Теоф. Алек. 8]
Детаљније о канону »

60. Ако неко износи јавно у Цркви као свете (ὡς ἄγια) лажно насловљене књиге (τὰ ψευδεπίγραφα) безверникâ, на штету народа и клира, нека буде свргнут.

[Ап. 85, Трул. 63, VII Вас. 9, Лаод. 10, 59, 60, Картаг. 24]
Детаљније о канону »

61. Ако буде каква тужба противу (неког) верника за блудочинство, или прељубу, или друго какво забрањено дело, и ако се то докаже, нека се (такав) у клир не прима.

[Ап. 25, I Вас. 2, 9, 10, II Вас. 6, Трул. 33, Анк. 12, Неокес. 1, 9, 12, Картаг. 128, 129, 130, Вас. Вел. 89, Григ. Ниски 5, 6, Теоф. Алек. 3, 6]
Детаљније о канону »

62. Ако се неки клирик, из људског страха од Јудејâ, или Јелинâ (= паганâ), или јеретикâ, одрече Христова имена, нека се искључи (из Цркве); ако ли се одрече имена клирика, нека буде свргнут; покаје ли се, нека се прими као лаик.

[I Вас. 10, 11, Анк. 1, 2, 3, 12, Петр. Алек. 10, 14, Атанас. Вел. 3, Теоф. Алек. 2]
Детаљније о канону »

63. Ако неки епископ, или презвитер, или ђакон, или уопште (неко) из свештеничког каталога (= клира), буде „јео меса у крви душе његове“, или „ задављено од зверова“, или „мрцину“, нека буде свргнут, јер је ово Закон (Божији) забранио (Пост. 9, 4; Изл. 22, 31; ПЗак. 14, 21); а ако је лаик, нека буде одлучен.

[Трул. 67, Гангр. 2]
Детаљније о канону »

64. Ако који клирик, или лаик (= верник) пође у синагогу јудејску, или јеретичку („кућу молитве“), да се моли, нека буде и свргнут и одлучен.

[Ап. 7, 45, 70, 71, Трул. 11, Антиох. 1, Лаод. 6, 29, 33, 37, 38]
Детаљније о канону »

65. Ако који клирик удари (Апостолски 27) некога у свађи, и једним га ударцем убије, нека буде свргнут због своје напрасности (προπέτειαν = наглости); а ако је лаик (=верник), нека буде одлучен.

[Ап. 27, Анк. 22, 23, Прводруги 9, Вас. Вел. 8, 11, 43, 54, 55, 56, 57, Григ. Ниски 5]
Детаљније о канону »

66. Ако се неки клирик затече да пости у Дан Господњи (= Недељу), или у Суботу, осим једне једине (= велике Суботе), нека буде свргнут; а ако је лаик (= верник), нека буде одлучен.

[IV Вас. 16, Трул. 13, 55, Анк. 14, Гангр. 18, 21, Лаод. 29, 49, 51]
Детаљније о канону »

67. Ако ко насилује незаручену девојку, нека буде одлучен; није му допуштено да узме другу (за супругу), него да држи ону коју је (тако) изабрао, макар да је и сиромашна.

[IV Вас. 27, Трул. 92, 98, Анк. 11, Вас. Вел. 22, 25, 26, 30, 69]
Детаљније о канону »

68. Ако неки епископ, или презвитер, или ђакон, прими од кога друго (= поновно) рукоположење, нека буде свргнут и он и који га је рукоположио; осим ако докаже да је (први пут) имао рукоположење од јеретикâ. Јер који су од таквих (= јеретикâ) крштени или рукоположени, не могу (у таквом стању) бити ни верни(ци) ни клирици.

[Ап. 46, 47, I Вас. 8, 19, II Вас. 4, III Вас. 5, Лаод. 8, 32, Картаг. 36, 48, 57, 68, Вас. Вел. 1, 3]
Детаљније о канону »

69. Ако неки епископ, или презвитер, или ђакон, или ипођакон, или чтец, или појац, не пости Свету Четрдесетницу пред Пасхом, или среду, или петак, нека буде свргнут, осим ако није био спречен телесном немоћи; а ако је лаик, нека буде одлучен.

[Трул. 29, 56, 89, Гангр. 19, Лаод. 49, 50, 51, 52, Дион. Алек. 1, Петр. Алек. 15, Тим. Алек. 8, 10]
Детаљније о канону »

70. Ако неки епископ, или презвитер, или ђакон, или уопште (неко) из каталога клирикâ, пости заједно са Јудејима, или празнује са њима (њихове празнике), или прима од њих празничне дарове (ξένια = празнична јела), као: пресне хлебове или нешто слично, нека буде свргнут; а ако је лаик (= верник), нека буде одлучен.

[Ап. 7, 64, 71, Трул. 11, Антиох. 1, Лаод. 29, 37, 38, 39, Картаг. 63, 73, 106]
Детаљније о канону »

71. Ако неки хришћанин принесе уља у светилиште незнабожачко, или у јудејску синагогу, или свеће пали, кад су празници њихови, нека буде одлучен.

[Ап. 7, 64, 70, Трул. 11, 94, Анк. 7, 24, Антиох. 1, Лаод. 29, 37, 38, 39, Картаг. 21, 63]
Детаљније о канону »

72. Ако неки клирик, или лаик (= верник), однесе из Свете Цркве восак или уље, нека буде одлучен, и да (враћајући) дода петину уз то што је узео.

[Ап. 25, 38, 73, Антиох. 25, Прводруги 10, Григ. Ниски 8]
Детаљније о канону »

73. Посвећени сасуд златни или сребрни, или тканину (из Цркве), нека нико не узима за сопствену употребу, јер је то безаконо. А који се у томе затече, нека се казни одлучењем.

[Ап. 25, 38, 72, Прводруги 10, Григ. Ниски 8, Кирил Алек. 2]
Детаљније о канону »

74. Епископа, који је за нешто оптужен од веродостојних људи, неопходно је да га позову (околни) епископи; ако се одазове, и призна (ὁμολογήση), или буде изобличен (= докаже се), нека (му) се одреди епитимија. Ако ли позиван, не послуша, нека се позове и други пут, шаљући по њега два (друга) епископа. Ако ни тако не послуша, нека се позове и трећи пут, пославши по њега опет (друга) два епископа. А ако и то презре и не одазове се, нека Сабор изрече противу њега оно што сматра (да заслужује), да не би он помислио да ће, избегавајући (суд), нешто (тиме) добити.

[Ап. 34, 37, 75, II Вас. 6, IV Вас. 9, 17, 19, 21, Трул. 8, Антиох. 14, 15, 20, Сард. 4, Лаод. 40, Картаг. 8, 10, 11, 12, 15, 18, 19, 59, 104, 107, 128, 129, 130, 132, Прводруги 13, Теоф. Алек. 9]
Детаљније о канону »

75. Нека се не прима јеретик да сведочи противу епископа, али ни само један верник. Јер треба „на устима два или три сведока да остане свака реч“ (Мт. 18, 16; 1Тим. 5, 19).

[I Вас. 2, II Вас. 6, Антиох. 14, 15, Картаг. 59, 131, 132, Теоф. Алек. 9]
Детаљније о канону »

76. Епископ не треба, ради угађања брату, или сину, или другоме рођаку, да поставља на епископско достојанство кога хоће; јер није праведно да поставља наследнике епископства, и оно што је Божије да уступа човечијој угодности; нити треба Цркву Божију стављати под власт наследника. А ако неко то учини, хиротонија нека буде ништавна, а он нека буде кажњен одлучењем.

[Ап. 1, 30, I Вас. 4, VII Вас. 3, Антиох. 19, 23, Картаг. 22, 49]
Детаљније о канону »

77. Ако је неко инвалид (ἀνάπηρος) у око, или с повређеном ногом, а достојан је епископства, нека буде (постављен); јер га телесна мана не погани, него (само) душевни порок (погани човека).

[Ап. 22, 78]
Детаљније о канону »

78. А глуви и слепи нека не постаје епископ, не као да је опогањен, него да не буде сметње у Црквеним делатностима.

[Ап. 22, 77]
Детаљније о канону »

79. Ако је неко бесомучан (δαίμονα ἔχη = ђавоиман), нека не буде клирик, нити да се са вернима моли; а ако се очисти (= оздрави), нека буде примљен; и ако је достојан, нека буде (клирик).

[Трул. 60, Тим. Алек. 2, 3, 4, 14]
Детаљније о канону »

80. Онај који је из незнабожачког живота (тек) пришао (Цркви) и крстио се, или се пак из неваљалог (φαύλης = поквареног) начина живота тек обратио, није праведно да одмах буде произведен за епископа (1Тим. 3, 6). Јер је неправедно да онај који још није искуство показао (= није постао искусан), постане учитељем других, осим ако се негде то догоди по Божијој благодати.

[I Вас. 2, VII Вас. 2, Неокес. 12, Сард. 10, Лаод. 3, 12, Прводруги 17, Кирил Алек. 4]
Детаљније о канону »

81. Рекли смо (канон б) да епископ, или презвитер, не треба да се упушта у јавне службе (διοικήσεις = управљања), него само да се бави (προσευκαιρεῖν) Црквеним службама. Нека се, дакле, убеди или да то (више) не чини, или нека буде свргнут. Јер, по заповести Господњој: „Нико не може два господара служити“ (Мт. 6, 24).

[Ап. 6, 20, 83, IV Вас. 4, 7, VII Вас. 10, Прводруги 11]
Детаљније о канону »

82. Не одобравамо да се робови постављају у клир без приволе господара (својих), на огорчење оних који их имају, јер то ствара преврате у домовима (ср. 1Кор. 7, 21; Еф. 6, 5-8; Тит. 2, 9). Али, ако се нађе неки роб да је достојан за рукоположење на степен (свештенства), као што се и наш Онисим показао (Филим. 10-19), и господари дају приволу и ослободе га и из куће отпусте, нека буде (рукоположен).

[Ап. 6, 81, 83, IV Вас. 4, Трул. 85, Гангр. 3, Картаг. 64, 82]
Детаљније о канону »

83. Епископ, или презвитер, или ђакон, који је у војној служби, и хоће да задржи и једно и друго, то јест и римску власт (ἀρχήν) и свештеничку управу (διοίκησιν), нека буде свргнут. Јер, „што је царево — Цару, а што је Божије — Богу“ (Мт. 22, 21).

[Ап. 6, 81, IV Вас. 3, 7, VII Вас. 10, Картаг. 16, Прводруги 11, Вас. Вел. 55]
Детаљније о канону »

84. Ако неко, преко правичности, увреди цара, или (народног) старешину (2Мојс. 22, 28; 1Петр. 2, 17; 1Тим. 2, 2), нека подлегне казни; и ако је клирик, нека буде свргнут; ако ли је лаик, нека буде одлучен.

[Ап. 55, 56]
Детаљније о канону »

85. Нека вам свима, клирицима и лаицима (= вернима), буду поштоване и Свете књиге (ове), Старога Завета: Мојсијевих пет: Постанак, Излазак, Левитска, Бројеви, Поновљени Закони; Исуса Навина једна; Судијâ једна; о Рути једна; Царства четири; Паралипоменâ (тј.) књиге Дневникâ две; Јездре две; Јестире једна; Макавејâ три; о Јову једна; Псалтира једна; Соломонове три; Приче, Еклисијаст (= Проповедник), Песма над песмама; Пророкâ дванаест (малих); Исаије једна; Јеремије једна; Језекиља једна; Данила једна. Ван овога пак, нека вам буде још казано да ваши млађи изучавају Премудрост многоученога Сираха. А наше (књиге), то јест Новога Завета: Јеванђеља четири: Матеја, Марка, Луке и Јована; Павлових Посланица четрнаест; Петрове Посланице две; Јованове три; Јаковљева једна; Јудина једна; Климентове Посланице две. [И Установе (Апостолске) које су мноме Климентом за вас епископе у осам књига издане (προσπεφωνημέναι = проглашене), које не треба свима објављивати (οὐ χρὴ δημοσιεύειν ἐπὴ πάντων = међу свима расправљати), јер у њима има тајанственога.] И Дела наша Апостолска.

[Лаод. 60, Картаг. 24, Атанас. Вел. 2]
Детаљније о канону »