Питање 16. Ако неко пости да се причести, па перући уста, или при купању, нехотично прогута мало воде, да ли треба да се причести? Одговор. Да, јер сатана, нашавши повод да га спречава од Причешћа, чешће ће то чинити.
Ἐὰν νηστεύων τις ἐπὶ τῷ κοινωνῆσαι, νιπτόμενος τὸ στόμα ἢ ἐν τῷ βαλανείῳ κατέπιεν ὕδωρ, μὴ θέλων, εἰ ὀφείλει κοινωνῆσαι; Ἀπόκρισις. Ναί, ἐπεὶ εὑρὼν ὁ σατανᾶς ἀφορμὴν τοῦ κωλύειν αὐτὸν τῆς κοινωνίας, συχνότερον τοῦτο ποιήσει.
Ап. 69: Ако неки епископ, или презвитер, или ђакон, или ипођакон, или чтец, или појац, не пости Свету Четрдесетницу пред Пасхом, или среду, или петак, нека буде свргнут, осим ако није био спречен телесном немоћи; а ако је лаик, нека буде одлучен.
Трул. 29: Канон Картагенских (Отаца – канон 41) налаже „да се Светиње Жртвеника не свршавају него (само) од људи који нису ништа јели (= на ште срце), изузевши једино дан у години кад се Вечера Господња свршава“ (= Велики Четвртак увече). Можда су се таквим снисхођењем (τοιαύτη οἰκονομίᾳ) ти Божански Оци тада послужили због неких разлога корисних за Цркву у оним местима. Пошто нас, пак, ништа не принуђује да напустимо тачност (την ἀκρίβειαν), то, следећи Апостолским и Отачким предањима, одређујемо: „да не треба ни у четвртак (Велики) последње недеље Четрдесетнице разрешавати (пост), и тиме бешчастити целу Четрдесетницу“ (Лаодикијски 50).
Трул. 89: Верни, који дане спасоноснога Страдања (Господњег) свршавају (= проводе) у посту и молитви и сакрушењу срца, треба да завршују пост око поноћи [Велике] Суботе, јер од Божанствених Јеванђелиста Матеј и Лука, први речима: „По вечеру суботном“ (Мт. 28, 1), а други речима: „Врло рано“ (Лк. 24, 1) — означују нам дубоку ноћ.
Лаод. 50: Да не треба у четвртак последње недеље (Свете) Четрдесетнице разрешивати пост, и тиме сву Четрдесетницу ниподаштавати, него треба сву Четрдесетницу постити сухојеђењем.
Картаг. 41: Да се Свете Тајне на Жртвенику не свршавају осим од људи који нису ништа јели (тј. наште срце), изузевши само један годишњи дан, у који се Вечера Господња свршава (= Велики Четвртак увече). Ако ли бива, кад неки, епископи или други, премину у предвечерње доба, па бива предложење, а они који ће то обавити већ су обедовали, нека се (тада) помен обави само молитвама (без Литургије).
Валсамон: Грехи судятся у Бога, сказал (отец), по мере познания и разумения. Ибо одни из детей, имея более острые и бойкие способности, скорее различают добро и зло; а другие, отличаясь более вялыми и слабыми способностями, бывают медлительны в познании должного; почему первым вменяются грехи с десятилетнего возраста, а вторым – с большего и совершеннейшего.