Да на (богослужбеним) Сабрањима не треба Псалме сједињавати (један с другим), него између сваког Псалма да буде (кратко) читање.
На богослужбеним зборовима не треба псалме сједињавати један с другим, него послије свакога псалма мора бити кратко читање.
Περὶ τοῦ μὴ δεῖν ἐπισυνάπτειν ἐν ταῖς συνάξεσι τοὺς ψαλμοὺς, ἀλλὰ διὰ μέσου καθ' ἕκαστον ψαλμὸν γίνεσθαι ἀνάγνωσιν.
Трул. 75: Који долазе у Цркве ради певања, желимо да не употребљавају гласове непримерене, и не принуђују природу на крике, нити да избирају нешто што је неодговарајуће и несвојствено Цркви, него са највећом пажњом и скрушеношћу да приносе песме Видиоцу скривености Богу (τῷ τῶν κρυπτῶν ἐφόρῳ Θεῷ = таиныхь видцоу Богоу), јер је и Света Реч (Божија) учила „да синови Израиљеви буду побожни“ (εὐλαβεῖς = благобоѧзниви). (ЗМојс. 15, 31).
Лаод. 15: Да не треба, осим канонских појаца (Псалтира), који узлазе на амвон и из књиге (Псалтира) певају, неки други да певају (Псалтир) у Цркви.