1. Одредисмо да треба, сходно Црквеноме канону, онима који су слободно и законито ступили у други брак, а нису тајно брачно живели, пошто прође краће време, и у молитвама и посту проведу, дати им по снисхођењу Причешће (τήν κοινωνίαν = обьщєниѥ).
[Ап. 17, I Вас. 8, Трул. 3, 87, Анк. 19, Неокес. 3, 7, Вас. Вел. 4, 12, 22, 87, 99]
Детаљније о канону »
2. За оне који падају у разне грехе, и покажу се истрајни у молитви исповедања и кајања, и сасвим се одврате од злих дела, пошто се таквима по аналогији греха даде време кајања, нека, ради милосрђа и доброте Божје, буду примљени у општење (τῇ κοινωνίᾳ = обьщєниѥ = Причешће).
[Ап. 52, I Вас. 12, Трул. 43, 102, Анк. 2, Неокес. 3, Вас. Вел. 74]
Детаљније о канону »
3. Да не треба недавно крштенога (φωτισθέντα = просветљенога) приводити (брзо) у свештени чин.
[Ап. 61, 75, 80, I Вас. 2, 9, Неокес. 9, 10, Сард. 10, Прводруги 17, Вас. Вел. 89, Григ. Ниски 1, 4]
Детаљније о канону »
4. Да не треба свештена лица да позајмљују новац (на добит), и узимају камате, и такозване лихве (ἡμιολίας = лихвы).
[Ап. 44, I Вас. 17, Трул. 10, VII Вас. 19, Лаод. 4, Картаг. 5, 16, Григ. Неок. 3, Вас. Вел. 2, 14, Григ. Ниски 6]
Детаљније о канону »
5. Да хиротоније (свештених лица) не треба да буду у присуству слушалаца.
[I Вас. 4, VII Вас. 3, Антиох. 19, 23, Сард. 6, Лаод. 12, 13, Царигр. 1, Картаг. 13, 49, 50]
Детаљније о канону »
6. Да не треба допуштати јеретицима, који упорни остају у јереси, да улазе у Дом (= Храм) Божји.
[Ап. 10, 45, 64, III Вас. 2, 4, Лаод. 9, 32, 33, 34, 37, Тим. Алек. 9]
Детаљније о канону »
7. Да оне који се обраћају из јереси, то јест Новацијанâ, или Фотинијанацâ, или Тесарескедекатитâ (= Четрнаест/однев/ника = који празнују Пасху 14. Нисана), било да су код њих били оглашени или верници, не треба примати пре но што анатемишу сваку јерес, а особито ону у којој су били; и тада, када називани код њих верници, науче Символ вере и буду помазани Светим Миром, тако нека опште (κoινωνεῖν =причешћују се) у Светим Тајнама.
[Ап. 46, 47, 68, I Вас. 8, 19, II Вас. 1, 7, Трул. 95, Лаод. 7, Картаг. 57, Вас. Вел. 1, 5, 47]
Детаљније о канону »
8. За оне који се обраћају из јереси такозваних Фригâ (= монтанистâ), макар они код њих били у тобожњем клиру, или се називали великани (μέγιστοι = највећи), такви требају бити са сваком марљивошћу поучавани, и (затим) крштавани од епископа и презвитера Цркве.
[Ап. 46, 47, 68, I Вас. 8, 19, II Вас. 1, 7, Трул. 95, Лаод. 7, Картаг. 57, Вас. Вел. 1, 5, 47]
Детаљније о канону »
9. Да не треба допуштати да чланови Цркве одлазе, ради молитве или исцељења (θεραπείας= =и(с)цѣлѥниѧ) у гробља или у такозвана Мученичка места јеретикâ; него они који то чине, ако су верници (Цркве), требају бити одлучени од општења (ἀκοινωνήτους = изопштени) за неко време, а кад се покају и исповеде да су згрешили, опет примити (у општење = Причешће).
[Ап. 10, 11, 45, 46, 64, 70, III Вас. 2, 4, Лаод. 6, 32, 33, 34, 37, Картаг. 83, Тим. Алек. 9]
Детаљније о канону »
10. Да чланови Цркве не треба индиферентно (ἀδιαφόρως = безразлично) да своју децу сједињују у брак са јеретицима.
[Ап. 26, 45, 65, IV Вас. 14, Трул. 6, 72, Лаод. 31, Картаг. 21]
Детаљније о канону »
11. Да не треба да се постављају у Цркви такозване презвитиде, или предстојнице.
12. Да се у Црквено старешинство (ἀρχήν = началѣ = началство) епископи постављају одлуком митрополита и оближњих епископâ (тј. Сабора), пошто су дуго времена проверавани у слову (= науци) вере и у понашању доброга живота.
[Ап. 58, 80, I Вас. 2, 4, Трул. 12, 19, VII Вас. 2, 3, Антиох. 19, Сард. 6, 10, Лаод. 5, 13, Царигр. 1, Картаг. 13, 49, 50, Прводруги 17]
Детаљније о канону »
13. Не треба маси (τοῦς ὄχλοις = светини /Милаш/) допустити да учествује у изборима оних који ће бити постављани за свештенство.
[I Вас. 4, Антиох. 19, Сард. 10, Лаод. 5, 12, Картаг. 50]
Детаљније о канону »
14. Да не треба о Празнику Пасхе слати у друге парикије (= епископије) Свете Тајне — ради благословâ (εἰς λόγου εὐλογίαν = за благослов).
[Ап. 9, 70, Антиох. 2, Лаод. 32]
Детаљније о канону »
15. Да не треба, осим канонских појаца (Псалтира), који узлазе на амвон и из књиге (Псалтира) певају, неки други да певају (Псалтир) у Цркви.
[Ап. 26, I Вас. 16, Трул. 4, 33, 75, VII Вас. 14, Лаод. 59, Картаг. 103]
Детаљније о канону »
16. Да се у Суботу читају Јеванђеља, са другим (деловима) Светог Писма.
[Ап. 66, Трул. 55, 56, Лаод. 29, 49, 51]
Детаљније о канону »
17. Да на (богослужбеним) Сабрањима не треба Псалме сједињавати (један с другим), него између сваког Псалма да буде (кратко) читање.
[Трул. 75, Лаод. 15]
Детаљније о канону »
18. Да треба да једна иста Служба (λειτουργίαν = слоужению) молитава свагда буде, и на Деветом часу и на Вечерњи.
[Лаод. 15, 59, Картаг. 103]
Детаљније о канону »
19. Да треба (на Св. Литургији), после проповеди епископа, најпре посебно чинити молитве за оглашене, па кад оглашени изиђу, да бива молитва за кајуће се; и кад и ови, по полагању (на њих) руке, изађу, тада нека бивају за верне три молитве: једну, прву, чинити тајно, а другу и трећу вршити на глас. Потом тако давати мир (= пољубац мира), па пошто презвитери даду мир (= пољубац) епископу, тада ће лаици (епископу и узајамно) давати мир (= пољубац), и тако свршавати Свето Приношење (τὴν ἁγίαν Προσφορὰν ἐπιτελεῖσθαι = свѧтоѥ приношениѥ съвьрьшити = вршити Св. Евхаристију); и само је свештеним лицима допуштено да улазе у Жртвеник (= Олтар) и причешћују се (тамо).
[Трул. 69, Лаод. 44]
Детаљније о канону »
20. Не треба ђакон да седи пред презвитером, него ће сести пошто му презвитер заповеди. Тако исто ће и ђакони имати част од прислужника (= ипођакона) и свих (осталих) клирикâ.
[Ап. 15, 39, I Вас. 15, 18, Трул. 7, 16, Антиох. 5]
Детаљније о канону »
21. Да прислужници (= ипођакони) не треба да стоје у ђаконикону, нити да дотичу Свештене сасуде.
[Трул. 4, 6, 15, Лаод. 20, 22, 24, 25, 43]
Детаљније о канону »
22. Не треба прислужник (= ипођакон) да носи орар, нити да напушта (своје) место код врата.
[Трул. 4, 6, 15, Лаод. 20, 21, 24, 25, 43]
Детаљније о канону »
23. Да чтеци или појци (= читачи или певачи) не треба да носе орар и тако читају или певају.
[Ап. 26, 59, I Вас. 16, IV Вас. 4, Трул. 4, 33, 75, VII Вас. 14, Лаод. 22, 59, Картаг. 103]
Детаљније о канону »
24. Да не треба свештена лица, од презвитера до ђакона, и даље из Црквеног чина до прислужника (= ипођакона), или чтечева, или певача, или заклињача, или вратара, или оних из реда подвижника, да улазе у крчму.
[Ап. 54, Трул. 9, Картаг. 40]
Детаљније о канону »
25. Да не треба прислужник (= ипођакон) да раздаје Артос (= Свети Хлеб), нити да благосиља Путир.
[Трул. 4, 6, 7, 15, Лаод. 20, 21, 22, 24, 43]
Детаљније о канону »
26. Да они који нису од епископа произведени, не треба да врше заклињања ни у Црквама, ни у кућама.
[II Вас. 7, Антиох. 10]
Детаљније о канону »
27. Да не треба свештена лица, или клирици, или лаици, позвани на агапе (= трпезе љубави), да односе (себи) делове, јер се тиме наноси увреда Црквеном поретку.
[Трул. 74, Гангр. 11, Лаод. 28, Картаг. 42]
Детаљније о канону »
28. Да не треба у Господњим Домовима, или у Црквама, држати такозване агапе (= трпезе љубави), ни у Дому Божјем јести, и постеље простирати.
[Трул. 74, 76, 97, Гангр. 11, Лаод. 27, Картаг. 41, 42]
Детаљније о канону »
29. Да хришћани не треба да јудејствују (= следе јудејске обичаје) и Суботом да почивају, него да и у тај дан раде; Недељу пак да особито поштују и, ако могу, уздржати се од посла као хришћани. Ако ли се нађу (неки хришћани) јудаисти (= који држе јудејске обичаје), да буду анатема (= одлучени) од Христа.
[Ап. 7, 64, 66, 70, 71, Трул. 11, 55, 66, Антиох. 1, Лаод. 16, 37, 38, Картаг. 51, 73, 106]
Детаљније о канону »
30. Да не треба свештена лица, или клирици, или подвижници, нити сваки хришћанин или лаик, да се у (истом) купатилу купају са женама, јер је то прва оптужба од (стране) незнабожаца.
[Трул. 77]
Детаљније о канону »
31. Не треба ни са једним јеретиком брак склапати, или (за јеретике) давати синове или кћери, него их пре треба узимати, ако обећају да ће постати хришћани.
[Ап. 26, 45, 65, IV Вас. 14, Трул. 6, 72, Лаод. 10, Картаг. 21]
Детаљније о канону »
32. Да не треба примати благослове од јеретика, јер су већма безсловесности (ἀλoγίαν = бесмислице), него ли благослови.
[Ап. 10, 11, 45, 46, 64, I Вас. 19, II Вас. 7, III Вас. 2, 4, Трул. 11, 95, Лаод. 6, 7, 8, 9, 10, 14, 31, 33, 34, 37, Вас. Вел. 1, 47, Тим. Алек. 9]
Детаљније о канону »
33. Да се не треба молити (заједно) са јеретицима или расколницима.
[Ап. 10, 11, 45, 46, 64, I Вас. 19, II Вас. 7, III Вас. 2, 4, Трул. 11, 95, Лаод. 6, 7, 8, 10, 14, 31, 32, 34, 37, Вас. Вел. 1, 47, Тим. Алек. 9]
Детаљније о канону »
34. Да ниједан хришћанин не треба да оставља Мученике Христове, и одлази псевдомученицима (ψευδομάρτυρες = лъжмимъ моученикомъ), то јест јеретичким, или онима који су уз споменуте јеретике били. Јер су ови туђи Богу (ἀλλότριοι = отуђени од Бога). Нека су, зато, анатема (= одлучени), који одлазе к њима.
[Ап. 10, 11, 45, 46, 64, 70, III Вас. 2, 4, Лаод. 6, 9, 32, 33, 37, Картаг. 83, Тим. Алек. 9]
Детаљније о канону »
35. Да не треба ниједан хришћанин да напушта Цркву Божју и одлази (од ње) и Анђеле призива, и сабрања (њима) чини, јер је то забрањено. Ако се, дакле, неки нађе да се одаје таквом скривеном идолопоклонству, нека је анатема, јер је оставио Господа нашег Исуса Христа, Сина Божјег, и пришао идолопоклонству.
36. Да не смеју свештена лица или клирици бити гатари, или врачари, или погађачи бројевима, или астролози (ἀστρολόγους = звездочатци), нити да праве такозване амајлије, које су окови душа њихових. А који их (= амајлије) носе, заповедисмо да се изагнају из Цркве.
[Трул. 61, Анк. 24, Вас. Вел. 7, 65, 72, 81, 83, Григ. Ниски 3]
Детаљније о канону »
37. Не треба примати празничне дарове, које шаљу Јудејци или јеретици, нити заједно са њима празновати.
[Ап. 64, 70, 71, Трул. 11, Анк. 9, Лаод. 6, 9, 29, 33, 34, 38]
Детаљније о канону »
38. Не треба азиме (= бесквасне хлебове) од Јудеја примати, нити општити у њиховим нечашћима (= непобожностима).
[Ап. 7, 64, 70, 71, Трул. 11, Анк. 9, Лаод. 6, 9, 29, 33, 34, 37, 39]
Детаљније о канону »
39. Не треба празновати заједно са незнабошцима, нити општити у њиховој безбожности.
[Ап. 71, Трул. 71, 94]
Детаљније о канону »
40. Да не треба епископи, позвани на Сабор, да (исти) пренебрегавају, него да отиду (на Сабор), да поуче (друге) или се сами поуче – на изграђивање (κατόρθωσιν = исправлєниѥ) Цркве и осталих. А који пренебрегне (Сабор), такав сам себе осуђује, осим ако због нечег ванредног изостане (= буде спречен).
[Ап. 37, I Вас. 5, IV Вас. 19, Трул. 8, VII Вас. 6, Антиох. 20, Картаг. 19, 76, 95]
Детаљније о канону »
41. Да свештено лице, или клирик, не треба (као такво) да путује без епископовог налога.
[Ап. 12, 13, 32, 33, IV Вас. 11, 13, Трул. 17, Антиох. 6, 7, 8, 11, Сард. 7, 8, 9, Лаод. 42, Картаг. 23, 106]
Детаљније о канону »
42. Да свештена лица, или клирици, не треба да путују без канонских писама.
[Ап. 12, 13, 32, 33, IV Вас. 11, 13, Трул. 17, Антиох. 6, 7, 8, 11, Сард. 7, 8, 9, Лаод. 41, Картаг. 23, 106]
Детаљније о канону »
43. Да не требају прислужници (= ипођакони) ни накратко остављати врата (Цркве), и бавити се молитвом (са вернима).
[Трул. 4, 6, 15, Лаод. 20, 21, 22, 24, 25]
Детаљније о канону »
44. Да жене не треба да улазе у Олтар (= жртвеник).
[Трул. 69, Лаод. 19]
Детаљније о канону »
45. Да не треба после друге седмице Четрдесетнице примати (у припрему) за Крштење (το φώτισμα = Просветљење).
[I Вас. 14, Трул. 78, Лаод. 46]
Детаљније о канону »
46. Да требају новокрштавани да уче (напамет) Веровање (= Символ вере), и петог дана (= четвртком) (сваке) седмице пред епископом или презвитерима да казују напамет (шта су научили).
[I Вас. 2, 14, Трул. 78, 96, Лаод. 19, 45]
Детаљније о канону »
47. Да треба они који су у болести примили Крштење, и после су оздравили, да изучавају Веровање (= Символ вере), и упознају да су се удостојили Божанственог дара.
[I Вас. 2, 14, Трул. 78, 96, Неокес. 12, Лаод. 19, 45, 46, Картаг. 45]
Детаљније о канону »
48. Да треба оне који се просвећују (Крштењем), после Крштења помазати Небеским Помазањем (= Светим Миром) да буду удеоници (μετόχους = причастьникомъ) Царства Христова (Јевр. 3, 1. 14).
[III Вас. 7, Трул. 95]
Детаљније о канону »
49. Да не треба у (Светој) Четрдесетници Хлеб (= Св. Евхаристију) приносити, осим само Суботом и Недељом.
[Ап. 66, 69, Трул. 52, Лаод. 50, 51, 52]
Детаљније о канону »
50. Да не треба у четвртак последње недеље (Свете) Четрдесетнице разрешивати пост, и тиме сву Четрдесетницу ниподаштавати, него треба сву Четрдесетницу постити сухојеђењем.
[Ап. 66, 69, Трул. 29, 89, Дион. Алек. 1, Тим. Алек. 8, 10]
Детаљније о канону »
51. Да не треба у (Свету) Четрдесетницу свршавати рођендане Мученика, него треба спомене Светих Мученика вршити у суботе и недеље.
[Ап. 66, 69, Трул. 52, Лаод. 49, 50, 52]
Детаљније о канону »
52. Да у Четрдесетницу не треба чинити венчања или прослављати рођендане.
[Ап. 66, 69, Трул. 52, Лаод. 49, 50, 51]
Детаљније о канону »
53. Да не треба хришћани, кад одлазе на свадбе, да свирају (βαλλίζειν = ударати у инструменте) и играју, него скромно вечерају или ручају, како приличи хришћанима.
[Трул. 24, Лаод. 54]
Детаљније о канону »
54. Да не требају свештена лица, или неки (= било који) клирици на свадбама или гозбама да гледају позоришне представе, него пре но што дођу глумци да устану и удаље се.
[Трул. 24, Лаод. 53]
Детаљније о канону »
55. Да не треба свештена лица, или клирици, а ни лаици, да доприносима (ἐκ συμβολῆς = прикупљањем прилога) приређују гозбе.
[Картаг. 60]
Детаљније о канону »
56. Да не треба презвитери, пре уласка епископа, да улазе у Олтар и седе на седишту, него да са епископом улазе, осим ако је епископ болестан, или је одсутан.
[Ап. 2, 31, 39, 55, IV Вас. 8, 23, Трул. 17]
Детаљније о канону »
57. Да не треба у селима и малим местима постављати епископе, него периодевте (= путујуће свештенослужитеље). Они пак који су (тамо) већ постављени, не могу ништа чинити без сагласности епископа који је у граду; исто тако и презвитери не могу ништа чинити без сагласности епископа.
[I Вас. 8, Анк. 13, Неокес. 14, Антиох. 8, 10, Сард. 6]
Детаљније о канону »
58. Да не треба Принос (= Св. Евхаристију) у кућама свршавати од (стране) епископâ, или презвитерâ.
[Ап. 31, IV Вас. 18, Трул. 31, 34, 59, Гангр. 6, Антиох. 5, Картаг. 10, Прводруги 12]
Детаљније о канону »
59. Да не треба у Цркви говорити посебне (ἰδιωτικούς) песме, нити неканонске књиге, него само канонске књиге Старога и Новога Завета.
[Ап. 60, Трул. 63, Картаг. 103]
Детаљније о канону »
60. Ове књиге треба читати из Старога Завета: 1. Постање света, 2. Излазак из Египта, 3. Левитска, 4. Бројеви, 5. Поновљени Закони, 6. Исус Навин, 7. Судије (и) Рут, 8. Јестира, 9. Царства прва и друга, 10. Царства трећа и четврта, 11. Паралипомена (= Дневника) прва и друга, 12. Јездра прва и друга, 13. Књига сто педесет Псалама, 14. Приче Соломонове, 15. Еклисијаст (= Проповедник), 16. Песма над песмама, 17. Јов, 18. Дванаест (мањих) Пророка, 19. Исаија, 20. Јеремија и Варух, Плач и Посланица, 21. Језекиљ, 22. Данило. А књиге Новога Завета ове: Јеванђеља четири: по Матеју, по Марку, по Луки, по Јовану; Дела Апостолска; седам Саборних Посланица: Јаковљева једна, Петрове две, Јованове три, Јудина једна; четрнаест Павлових Посланица: Римљанима једна, Коринћанима две, Галатима једна, Ефесцима једна, Филипљанима једна, Колошанима једна, Солуњанима две, Јеврејима једна, Тимотеју две, Титу једна, и Филимону једна.
[Ап. 85, Картаг. 24, Атанас. Вел. 2, Гр. Богос. 1, Амф. Икон. 1]
Детаљније о канону »