Картагенски сабор (419)
канон 17.

Да свака област, због многе удаљености, има свога Првенствујећег (епископа = митрополита)

У преводу еп. Атанасија Јевтића:

Одлучисмо (= би угодно): да Мавританија Ситифенска, као што је тражила од првога (епископа = митрополита) Нумидијске земље, од које је Сабором (= саборском одлуком) одвојена, има свога Првога (епископа = митрополита). Сагласјем, дакле, свих Првенствујућих (= свих митрополита) у Африканским областима и свих епископâ, допушта се због (њене удаљености) да има (свога митрополита).

У грчком преводу:

Ἢρεσεν, ἵνα ἡ Μαυριτανία Σιτιφένσης, ὡς ᾔτησε, τὸν πρωτεύοντα τῆς Νουμιδικῆς χώρας, ἧς τινος ἐκ τῆς συνόδου κεχώρισται, ἴδιον ἔχῃ πρωτεύοντα. Συναινέσει οὖν πάντων τῶν πρωτευόντων τῶν Ἀφρικανῶν ἐπαρχιῶν καὶ πάντων τῶν ἐπισκόπων, διὰ τὸ μακροδαπές, ἔχειν ἐπετράπη.


Упоредна места

I Вас. 6: Нека се држе стари обичаји (τὰ ἀρχαῖα ἔθη), који постоје у Египту, Ливији и Пентапољу, да епископ у Александрији има власт над свима тим областима, пошто је и епископу у Риму то уобичајено, а тако исто и у Антиохији. И у другим областима – нека се очувавају првенства Црквама [митрополијâ]. А свакако је познато оно, да ако неко постане епископ без сагласности митрополита, Велики Сабор одређује да такав не буде епископ. Ако пак заједничкој одлуци свију, која је била разложна (εὐλόγῳ = праведна) и по Црквеном канону, двојица или тројица се због своје свадљивости успротиве, нека важи глас већине.

Картаг. 86: Валентин епископ рече: Ако доброта ваше Безазлености допусти, редом ћу изложити шта је учињено у прошлом времену у Картагенској Цркви, и потписима браће јавно потврђено, и признаћу да још и ми треба (то) да сачувамо. То, дакле, знамо: да се Црквено благостање (κατάστασιν = disciplinam =оустроѥниѥ = поредак) увек неповређено чува, тако да се ниједан од браће не усуђује да себе истиче пред старијима (= пре њега хиротонисаним), него се поретком љубави увек уступало (првенство) старијима, што су наследници с радошћу примали. Овај, дакле, поредак треба да ваша Светост заповеди да се вашим гласовима боље потврди. Аврелије епископ рече: Не би нам требало да ово понављамо, да се нису случајно појавила несхватљива мишљења неких, која пооштрише наша осећања за те одредбе. Али, пошто је ово општа ствар, коју је сада истакао брат наш и саслужитељ, тако да сваки од нас познаје додељени му од Бога поредак, и да касније (хиротонисани) уступају место раније (хиротонисанима), и да се не усуђују ништа чинити без њихове сагласности. Зато ово кажем, како мој разум схвата: да сав Сабор надлежно спречи оне који презиру оне пре њих (хиротонисане), или (им) нешто дрско чине. Санктипос, епископ првог Нумидијског престола, рече: Чувши присуство све (вас) браће предлог брата и сајереја (= саепископа) нашег Аврелија, шта одговарате на то? Диатимије епископ рече: Вашој сагласности предлаже се оно што је гласом старих одређено: да се нашом сагласношћу потпуно потврди, и од свију држи оно што се садржи у актима пређашњих Сабора Картагенске Цркве. Сви епископи рекоше: Овај поредак је чуван и од Отаца, и од старих; и од нас, по снисхођењу Божјем, држаће се, уз очување још и права Првенствујућих (епископâ = митрополитâ) у Нумидији и Мавританији.
Затим би угодно свима епископима, који су потписали (закључке) на овоме Сабору, Да матрица (τὸ ματρίκιoν = matricula = попис престолâ = диптиси епископâ) и оригинални лист Нумидије буде и код Првога престола, и у митрополији Константине.

Картаг. 96: Ако се догоди призив (= апелација) (на виши суд), и онај који је апеловао изабере судије, и са њим (изабере их) и онај против кога тражи апелацију, не може ниједан надаље чинити призив (= апеловати) — (на други суд).
Пријављена местобљуститељства (= заступништва) разних области радо се примају, то јест: Нумидијаца, Визакинаца, Мавританаца, Ситифенских, а такође и Цезарејских, и оних из Триполиса.
Уз ово би угодно: затражити да се, за све потребе Цркве, изаберу пет извршилаца, који ће бити размештени по разним областима.

Картаг. 127: Тако исто би угодно свему Сабору: да се изаберу из сваке области по три судије, да се не би за дуго задржавали сви епископи, који се на Сабор окупе. И бише изабрани: из Картагенске Цркве: Викентије, Фортунатијан и Кларх; из Нумидијске области: Алипије, Августин и Реститут; из Визакенске области: заједно са Првим епископом, најсветијим старцем Донатијаном, Кресконије, Јукундос и Емилијан; из Мавританије Ситифенске: Северијан, Асијатик и Донат; из Триполитанске области: Плавтије, који је сходно (утврђеном) обичају био послан за представништво. И сви ће ови о свему да просуђују заједно са најсветијим старцем Аврелијем, кога је сав Сабор замолио да сâм потпише било све већ приређене Саборске записнике, било све посланице. —И потписаше: Аврелије епископ Картагенске Цркве, саглашавам се са овом наредбом, и прочитавши потписах. Исто тако потписаше и остали епископи.