Лаодикијски сабор (IV век)
канон 18.

У преводу еп. Атанасија Јевтића:

Да треба да једна иста Служба (λειτουργίαν = слоужению) молитава свагда буде, и на Деветом часу и на Вечерњи.

У преводу еп. Никодима Милаша:

Треба да једва иста служба молитава свагда буде, и на деветом часу и на вечерњи.

У грчком преводу:

Περὶ τοῦ τὴν αὐτὴν λειτουργίαν τῶν εὐχῶν πάντοτε καὶ ἐν ταῖς ἐνάταις καὶ ἐν ταῖς ἑσπέραις ὀφείλειν γίνεσθαι.


Упоредна места

Лаод. 15: Да не треба, осим канонских појаца (Псалтира), који узлазе на амвон и из књиге (Псалтира) певају, неки други да певају (Псалтир) у Цркви.

Лаод. 59: Да не треба у Цркви говорити посебне (ἰδιωτικούς) песме, нити неканонске књиге, него само канонске књиге Старога и Новога Завета.

Картаг. 103: И ово би угодно (одредити): да сви врше молитве (ἱκεσίας = precibus = молбе, прозбе) које су на Сабору потврђене, било почетне (молитве), било за време Приношења, било при полагању руку; а уопште друге, противне вери, никада не произносити, него нека се изговарају оне које су од мудријих сабране.