Ако ко осуђује онога који побожно и с вером једе месо, без крви и идолскога приноса и удављенога (ДАп.15, 29), као да због тог јеђења нема наде (на спасење), нека је анатема.
Који осуђује и као да не може имати наде на спасење онај, који побожно а проникнут правом вјером једе месо, а уздржава се при томе од једења крви, од идолскога приноса и од удављенога, нека је анатема.
Εἴς τις ἐσθίοντα κρέα χωρὶς αἵματος καὶ εἰδωλοθύτου καὶ πνικτοῦ μετ' εὐλαβείας καὶ πίστεως κατακρίνοι, ὡς ἂν διὰ τὸ μεταλαμβάνειν ἐλπίδα μὴ ἔχοντα, ἀνάθεμα ἔστω.
Ап. 51: Ако се неки епископ, или презвитер, или ђакон, или уопште (неко) из свештеничког каталога (= клира), уздржава од брака, и меса, и вина, не ради подвижништва (δι’ ἄσκησιν = ради вежбања у добру - ср. 1Кор. 7, 5), него из гнушања, заборављајући да је све (створено) „врло добро“ и да је Бог „створио човека мушко и женско“ (Пост. 1, 27. 31), него хулећи осуђују творевину (Божију) — такав или нека се исправи, или нека буде свргнут и искључен из Цркве. Исто тако и лаик (= монах и световњак).
Ап. 53: Ако неки епископ, или презвитер, или ђакон, не узима меса и вина у празничне дане, јер се гнуша, а не ради подвижништва (δι’ ἄσκησιν = због вежбања у добру - ср. 1Кор. 7, 5), нека буде свргнут, јер је жигосан (= спаљен) у својој савести и постао је узрок саблазни за многе (1Тим. 4, 2).
Ап. 63: Ако неки епископ, или презвитер, или ђакон, или уопште (неко) из свештеничког каталога (= клира), буде „јео меса у крви душе његове“, или „ задављено од зверова“, или „мрцину“, нека буде свргнут, јер је ово Закон (Божији) забранио (Пост. 9, 4; Изл. 22, 31; ПЗак. 14, 21); а ако је лаик, нека буде одлучен.
Трул. 67: Божанствено Писмо нам је заповедило да се удаљујемо од крви, и удављенога, и блуда (ДАп. 15, 29; Пост. 9, 4; Лев. 17, 10–15). Зато, оне који због лакомог стомака свог неким вештим начином спремају крв било које животиње као јестиво, па је тако једу, подвргавамо одговарајуће епитимији. Ако се ко усуди од сада да на било какав начин једе крв животиње, ако је клирик, нека се свргне; а ако је лаик, нека буде одлучен.
Анк. 14: За презвитере или ђаконе који су у клиру, а уздржавају се од меса, (Сабор) одлучи: да га окусе, па тада, ако хоће, нека се уздржавају (од истога); ако ли не хтедну, те не једу ни зелен која се с месом спрема, и не послушају овај канон, нека буду свргнути из (свештеног) чина.
Вас. Вел. 86: А углађеним (κομψοῖς = славъıмъ= delicats) Енкратитима на њихов важан проблем (τὸ σεμνόν αὐτῶν πρόβλημα), ʼзашто и ми не једемо свеʼ, треба рећи ово: да се гнушавамо и од наших изметина. Јер по вредности за нас је месо (исто што) и лишће траве, но односно разликовања кориснога, као што код траве одвајамо шкодљиво од пригодног (=доброг), тако и код меса разликујемо шкодљиво од кориснога. Пошто је и кукута (τὸ κώνειον = sicuta) трава, као што је и врана месо; међутим, нико ко има ума неће јести бунику, нити се дотаћи пса (= псећег меса), осим ако велика невоља не принуди; тако да који (то) једе, није безакоње учинио.
Зонара: В книге Деяний написано, что когда явилось пререкание о том, должны ли верующие обрезываться и соблюдать закон, верховнейший из Апостолов Петр сказал то, что там божественный Лука предал; а брат Божий Иаков сказал, что не должно стужати от язык обращающимся, но должно им огребатися от треб идольских и от блуда и удавленины и от крове (15, 19, 20). Итак, соблюдая сию апостольскую заповедь и отцы настоящего собора определили, что не должно гнушаться и осуждать того, кто ест мясо, но не кровь, особым образом сваренную и сгущенную, и не идоложертвенное, и не удавленину; и кто такового осуждает, того предали анафеме.
Аристен: И осуждающему ядущего мясо, кроме удавленины и идоложертвенного, анафема.
Валсамон: В книге Деяний написано, что когда явилось пререкание о том, должны ли верующие обрезываться и соблюдать закон, верховнейший из Апостолов Петр сказал то, что там божественный Лука предал; а брат Божий Иаков сказал, что не должно стужати от язык обращающимся, но должно им огребатися от треб идольских и от блуда и удавленины и от крове (15, 19, 20). Итак, следуя сему и настоящее правило предает, анафеме тех, которые осуждают ядущего мясо, кроме особо приготовленной крови, или идоложертвенного, или удавленины. Прочти еще 63-е правило святых Апостолов и 67-е правило Шестого собора.