1. Ако неко куди брак, и гнуша се или укорева жену која с мужем својим спава, а верна је и побожна, као да (у браку) не може ући у Царство Божије, нека је анатема.
[Ап. 5, 51, Трул. 13, Гангр. 4, 9, 10, 14]
Детаљније о канону »
2. Ако ко осуђује онога који побожно и с вером једе месо, без крви и идолскога приноса и удављенога (ДАп.15, 29), као да због тог јеђења нема наде (на спасење), нека је анатема.
[Ап. 51, 53, 63, Трул. 67, Анк. 14, Вас. Вел. 86]
Детаљније о канону »
3. Ако ко под изговором побожности, учи роба да презире свога господара, и да напушта службу, и не служи своме господару са пажњом и сваким поштовањем (1Тим.3,1–2; Тит. 2, 9–10), нека је анатема.
[Ап. 82, IV Вас. 4, Трул. 85, Картаг. 64, 82, Вас. Вел. 40, 42]
Детаљније о канону »
4. Ако ко прави разлику односно ожењеног презвитера: да не треба, кад он врши Литургију, примати Причешће од њега, нека је анатема.
[Ап. 5, I Вас. 3, Трул. 13, 48, Гангр. 1, 9, 10, Картаг. 4]
Детаљније о канону »
5. Ако ко учи да треба презирати Дом (= храм) Божји и Сабрањâ (τὰς συνάξεις = Богослужбене скупове) у њему, нека је анатема.
[Трул. 80, Гангр. 20, Сард. 11]
Детаљније о канону »
6. Ако неко мимо Цркве насамо окупља друге (за „црквену“ службу), те презирући Цркву, хоће да ради оно што припада Цркви, без присуства презвитера који има сагласност епископа, нека је анатема.
[Ап. 31, 47, II Вас. 6, III Вас. 3, IV Вас. 18, Трул. 31, 34, Антиох. 2, 5, Сард. 14, Картаг. 10, 11, Прводруги 13, 14, 15, Вас. Вел. 1]
Детаљније о канону »
7. Ако ко хоће да узима црквене плодове (καρποφορίας ἐκκλησιαστικάς = плодоносиѧ црквьнаѧ = првине плодова доношене Цркви), или да их раздаје ван Цркве, без сагласности епископа или онога коме је то поверено (= Црквеног економа), и неће да поступа по сагласности његовој, нека је анатема.
[Ап. 4, 37, 41, IV Вас. 26, Трул. 35, VII Вас. 11, 12, Анк. 15, Гангр. 8, Антиох. 24, 25, Картаг. 26, 33, Прводруги 7, Теоф. Алек. 10, Кирил Алек. 2]
Детаљније о канону »
8. Ако неко плодове (доношене Цркви), раздаје или узима, без епископа, или онога који је постављен за управљање доброчинством (εὐποιίας =милостъıнѧ) , нека је, и који (тако) раздаје и који прима, анатема.
[Ап. 4, 38, 39, 41, IV Вас. 26, Трул. 25, VII Вас. 11, 12, Анк. 15, Гангр. 7, Антиох. 24, 25, Картаг. 26, 33, Прводруги 7, Теоф. Алек. 10, Кирил Алек. 2]
Детаљније о канону »
9. Ако ко живи у девичанству или уздржаности, као удаљујући се од брака зато што се гнуша истог, а не ради самог девичанства као (по себи) доброг и светог, нека је анатема.
[Ап. 5, 51, I Вас. 3, IV Вас. 16, Трул. 13, 40, 48, Гангр. 1, 4, 9, 14, Картаг. 4]
Детаљније о канону »
10. Ако се ко од девствујућих ради Господа, преузноси над ожењенима, нека је анатема.
[Ап. 5, 51, I Вас. 3, IV Вас. 16, Трул. 13, 40, 48, Гангр. 1, 4, 9, 14, Картаг. 4]
Детаљније о канону »
11. Ако неко презире оне који из вере приређују агапе (= вечере љубави) и на исте у част Господа сазивају браћу, те (сам) неће да заједничари у (тим) позивима, јер све то омаловажава, нека је анатема.
[Трул. 74, Лаод. 27, 28, Картаг. 42]
Детаљније о канону »
12. Ако неко од људи, ради тобожње аскезе, носи груби огртач, па, као да од тога има праведност, осуђује оне који са благобојазношћу носе свилене хаљине и служе се другим општим и уобичајеним оделом, нека је анатема.
[Трул. 27, VII Вас. 16]
Детаљније о канону »
13. Ако која жена, ради тобожње аскезе, промени одело, и уместо обичне женске одеће носи мушку, нека је анатема.
[Трул. 62]
Детаљније о канону »
14. Ако нека жена остави свога мужа и хоће да се удаљи (од њега), гнушајући се брака, нека је анатема.
[Ап. 5, 48, 51, Трул. 13, 87, Гангр. 1, 4, 9, 10]
Детаљније о канону »
15. Ако ко остави децу своју, и не храни их, и не упућује их, колико од њега зависи, у одговарајуће Богопоштовање, него их, под изговором аскезе, занемарује, нека је анатема.
[Картаг. 35]
Детаљније о канону »
16. Ако нека деца, под изговором богопоштовања, удаљују се од (својих) родитеља, особито верујућих, и не одају одговарајућу част родитељима, јер сматрају за важнију своје богопоштовање, нека су анатема.
[Гангр. 1, 14, 15]
Детаљније о канону »
17. Ако која од женâ, ради тобожњег богопоштовања, одсече косу коју (јој) је Бог дао на подсећање потчињености, те тиме укида заповест потчињености (1Кор. 11, 3.8–9; 14, 34; Еф. 5, 24), нека је анатема.
[Гангр. 1, 13, 14]
Детаљније о канону »
18. Ако неко, ради тобожње аскезе, пости у Недељу, нека је анатема.
[Ап. 66, Трул. 55, Анк. 14, Лаод. 29, 49, 51]
Детаљније о канону »
19. Ако се ко од испосникâ (τῶν ἀσκουμένων = отъ постѧщихъсѧ) горди, и без телесне потребе крши предане Заједници (εἰς τὸ κοινόν = въ обьщєѥ = Цркви) и од Цркве чуване постове, а држи у себи мисао да је савршен, нека је анатема.
[Ап. 69, Трул. 29, 56, 89, Лаод. 49, 50, 51, 52, Дион. Алек. 1, Петр. Алек. 15, Тим. Алек. 8, 10]
Детаљније о канону »
20. Ако ко, гордим ставом и с гнушањем, осуђује Скупове у част (Светих) Мученика, или Литургије које на тим Скуповима бивају, и (самим тим одбацује) спомене Мученика, нека је анатема.
[Ап. 31, IV Вас. 4, Трул. 31, 80, Гангр. 5, Антиох. 5, Сард. 11, Картаг. 83]
Детаљније о канону »
21. „А ово пишемо не одсецајући оне који у Цркви Божијој хоће да се по (Светим) Писмима подвизавају (тј. праве монахе), него (одбацујући) оне који ствар подвижништва (=монаштва) узимају за гордост против простије живећих (хришћана), и надимају се, и мимо (Светих) Писама и Црквених канона уводе новачења (καινισμούς). Ми, пак, дивимо се и девичанству са смиреноумљем, и прихватамо уздржљивост (ἐγκράτειαν = въздьржаниѥ) која бива са скромношћу и Богопоштовањем, и похваљујемо удаљавање са смиреноумљем од светских ствари, и поштујемо чисто брачно саживљење, и не ниподаштавамо богатство са правичношћу и доброчинством, и похваљујемо простоту и једноставност одевања само ради ненамештеног старања о телу, а не прихватамо стремљење за раскалашним и луксузним одевањем; и Домове (= храмове) Божје поштујемо, и прихватамо Литургијска Сабрања (τὰς συνόδους) у њима као света и корисна, не затварајући Благочешће (τὴν ευσέβειαν = побожност) у домове, него свако место подигнуто у Име Божје чествујемо, и уважавамо [заједничко] окупљање (верних на агапе) у самој Цркви, на корист Заједнице, и блаженим називамо изобилна доброчинства браће, која по предањима бивају, кроз Цркву, сиромашнима. И да сажето кажемо: све што је предано од Божанских Писама и Апостолских Предања – молитвено желимо да то бива у [Светој] Цркви“.
[Ап. 31, 51, 53, IV Вас. 4, Трул. 27, 80, VII Вас. 16, Гангр. 5, 20, Антиох. 5, Сард. 11, Картаг. 83]
Детаљније о канону »