Питање 2. Ако је неки оглашени бесомучан (= ђавоимани), па зажели он или родбина му да прими Свето Крштење, треба ли га примити или не, а нарочито ако је при смрти? Одговор. Ако се бесомучни не очисти од нечистог духа, не може примити Свето Крштење; али (ако је) при крају живота — крштава се.
Ἐὰν δαιμονιζόμενος κατηχούμενος ᾖ καὶ θελήσῃ οὗτος ἢ οἱ ἴδιοι αὐτοῦ, ἵνα λάβῃ τὸ ἅγιον βάπτισμα, εἰ ὀφείλει λαβεῖν ἢ οὔ, καὶ μάλιστα ἐὰν περὶ τὸν θάνατον ἐστίν; Ἀπόκρισις. Ἐὰν ὁ δαιμονιζόμενος μὴ καθαρισθῇ ἀπὸ τοῦ ἀκαθάρτου πνεύματος, οὐ δύναται λαβεῖν τὸ ἅγιον βάπτισμα· περὶ δὲ τὴν ἔξοδον βαπτίζεται.
Ап. 79: Ако је неко бесомучан (δαίμονα ἔχη = ђавоиман), нека не буде клирик, нити да се са вернима моли; а ако се очисти (= оздрави), нека буде примљен; и ако је достојан, нека буде (клирик).
Тим. Алек. 3: Питање 3. Ако је неки верник бесомучан (= ђавоиман), може ли бити причешћен Светим Тајнама, или не? Одговор. Ако не вређа (ἐξαγορεύῃ = јавно прича непосвећенима) Тајну, нити на други начин хули, нека се причести; али не сваки дан, него му је доста Недељом.
Тим. Алек. 4: Питање 4. Ако неко, будући оглашен, болујући сиђе с ума и не може да сам исповеди веру, а родбина његова моли да прими Свето Крштење док још живи, треба ли да га прими, или не? Одговор. Треба да прими, ако га нечисти дух не искушава.
Тим. Алек. 15: Питање 15. Ако је жена некога поседнута (πνευματιᾷ = ђавоимана), тако да носи и гвоздене окове, а муж каже да се не може уздржавати, и хоће да узме другу жену, да ли може узети другу, или не? Одговор. У овој ствари је прељуба по среди; и ја не налазим шта да о томе одговорим.
Валсамон: Одержимый бесом представляется жилищем беса; отсюда рождается мысль, что если бы нечистый дух не нашел человека достойным себя жилищем, то не вселился бы в него; а крещенный чрез крещение принимает благодать Святаго Духа, обитающую в нем. Итак, каким образом возможно, чтобы одно и то же лице в одно и то же время могло принять два противныя начала? По этому оглашенного и не освободившегося от мучащего его беса отец не признал достойным божественного крещения. А если, говорит, близится к концу, то должен быть крещен, дабы отойдя из жизни без участия в благодати крещения, не лишился этого напутствия и не отошел без печати (таинства).