Пошто неки митрополити, као што чусмо, пренебрегавају поверена им стада и одлажу постављања (τὰς χειροτονίας) епископа, Свети Сабор одређује: да хиротоније (τὰς χειροτονίας) епископа буду у току три месеца, осим ако нека неопходна потреба не учини да се продужи одлагано време. А ако то не учини (митрополит), нека подлегне Црквеној епитимији. Иметак пак удове Цркве нека буде неокрњено очуван од економа исте Цркве.
Пошто неки митрополити, као што смо дознали, и повјерена им стада запуштају и постављања епископа одлажу, свети сабор установљује, да постављења епископа имају бити кроз три мјесеца, осим случаја, да каква неотклонива потреба не примора да се продужи вријеме, те одгоди посао. А који тога не учине, нека подлегну црквеним казнама. Иметак пак удове цркве, нека буде неокрњено очуван од економа исте цркве.
Ἐπειδή περ τινὲς τῶν μητροπολιτῶν, ὡς περιηχήθημεν, ἀμελοῦσι τῶν ἐγκεχειρισμένων αὐτοῖς ποιμνίων, καὶ ἀναβάλλονται τὰς χειτοτονίας τῶν ἐπισκόπων· ἔδοξε τῇ ἁγίᾳ συνόδῳ, ἐντὸς τριῶν μηνῶν γίνεσθαι τὰς χειροτονίας τῶν ἐπισκόπων, εἰ μήποτε ἄρα ἀπαραίτητος ἀνάγκη παρασκευάσοι ἐπιταθῆναι τὸν τῆς ἀναβολῆς χρόνον. Εἰ δὲ μὴ τοῦτο ποιήσοι, ὑποκεῖσθαι αὐτὸν ἐκκλησιαστικοῖς ἐπιτιμίοις. Τὴν μέν τοι πρόσοδον τῆς χηρευούσης ἐκκλησίας, σώαν παρὰ τῷ οἰκονόμῳ τῆς αὐτῆς ἐκκλησίας φυλάττεσθαι.
Ап. 58: Епископ, или презвитер, који занемарује клир или народ, и не поучава их Благочешћу (τὴν εὐσέβειαν = Правој вери и побожности), нека буде одлучен; ако и даље остане у немару и лењости, нека буде свргнут.
Трул. 19: Предстојници (= епископи) Цркава треба сваки дан, а особито у Дане Господње (ἐν ταῖς Κυριακαῖς = у Недеље), да уче сав клир и народ речима Благочешћа (τσὺς τῆς εὐσεβείας λόγους = науци Православља), изабирајући из Божанственог Писма мисли и судове Истине, и да не преступају већ установљене одлуке (ὅρους) или предање Богоносних Отаца. Него, ако се и покрене (као нејасна) нека Светописамска реч, нека је не тумаче другачије, него како су је изложили у својим списима Светила и Учитељи Цркве (= Свети Оци), и нека у њима већма благоуспевају (εὐδοκιμείτωσαν = добро напредују), него ли да састављају своје науке (λόγους = беседе), јер бива, кад су у томе неискусни, да се удаље од доличнога (смисла). Јер кад народи, науком напред речених Отаца, дођу до познања основних (истина) и врлинâ, и до онога што је некорисно и за одбацивање, онда (свој) живот преуређују на боље, и не бивају заробљени слабошћу незнања, него, пазећи на науку (у Цркви), располажу собом тако да не падају у зло, и спасење своје изграђују, страшећи се и претећих казни.
Трул. 35: Не сме нико од свих митрополита да, после смрти епископа, који је подручан његовом престолу, узима или себи присваја ствари његове или његове Цркве, него нека (те ствари) буду под надзором клира Цркве којој је покојник био председник, док се не постави други епископ. Осим ако у тој Цркви не остане клирика, тада ће их (= ствари) митрополит чувати неповређене, и све ће их предати епископу који ће бити постављен.
Сард. 11: Осија епископ рече: Дужни смо да и ово одредимо: да епископ, ако из једнога града дође у други град, или из једне области у другу област – служећи своме славољубљу због похвала (као учен), или (служећи) посвећености религије (θρησκείας καθοσιώσει = religionis sanctificationi) – па хоће да остане (тамо) дуже времена, а епископ тога града није искусан у научавању (других), нека не презире њега и често проповеда, настојећи да посрами и понизи лице тамошњег епископа. Јер овакав поступак обично изазива смутње, и од овакве лукавости (πανουργίας = проказъı = злоумисли) настоји да себи предзаручи и придобије туђу катедру, не устручавајући се да напусти предану му Цркву и премести се у другу. Зато, дакле, треба одредити и време томе (тј. тој посети), јер и не примати епископа може изгледати нечовечно и неуљудно. А сетите се да су Оци наши у претходно време одредили: да ако неки лаик, боравећи у граду, не дође на Сабрање (у Цркву) у току три Недеље, да се (такав) удаљи од општења (τῆς κοινωνίας = обьщєниѧ). Ако је, дакле, ово одређено за лаике, онда не треба, нити приличи, нити користи да епископ, ако нема никакве веће нужде, или важнијег посла, оставља за дуже време (од три Недеље) своју Цркву и жалости поверени му народ. Сви епископи рекоше: Одлучујемо да је и ово мишљење веома одговарајуће.
Сард. 12: Осија епископ рече: Пошто не треба ништа изоставити, нека се и ово одреди: Неки од браће саепископа по градовима, у којима су постављени за епископе, изгледа да имају врло мало својих имања, док у другим (= туђим) местима (имају) велике поседе, од којих могу помагати и сиромасима. Сматрам, зато, да им треба допустити, да, ако хоће да пођу на своје поседе и да сабирају плодове, да три недеље дана, то јест три седмице, остају на својим поседима, и да у оближњој Цркви, у којој презвитер држи Сабрање (= Литургију), ту и он (= епископ), да не изгледа да бива без Саборовања (у Цркви), сабира се и литургише (συνέρχεσθαι καὶ λειτουργείν = съходитисѧ и слоужити), те да не бива често у граду где је епископ. Јер оваквим начином и његови послови (у Цркви) неће претрпети никакву штету због његова одсуства, а (уједно) избегнуће прекор за гордост и таштину. Сви епископи рекоше: Угодан је и овај (канонски) исказ.
Картаг. 71: И опет би угодно (одредити): да ниједан епископ не сме, оставивши своју главну (τῆς αὐθεντικῆς= властну) катедру, прелазити у другу постојећу Цркву у области, нити се о својој (личној) ствари више но што је потребно бавити, пренебрегавајући старање и стално држање (συνεχείας = frequentationeme = съдьрждниѩ) своје катедре.
Картаг. 74: Исто тако би одређено: да ниједан (епископ) администратор не може заузети ону катедру (= епископију) којој је дат (као) администратор (μεσίτης = intercessor = ходатаи), због било којег старања о народу или настале распре, него да се стара да се њима за годину постави (προνοεῖσθαι = provideat) епископ; ако пак ово занемари, нека се, по истеку године, одреди други администратор.
Картаг. 78: Опет би угодно (одредити): да пошто не треба за дуго (времена) пренебрегавати то што је Хипонска Црква остављена без управитеља, и пошто тамошње Цркве држе они који се одрекоше незаконитог општења са Еквитијем, треба послати са овога Сабора епископе: Ригина, Алипија, Августина (Светог), Матерна, Теасија, Еводија, Плакијана, Урбана, Валерија, Амбивија, Фортуната, Кводвултдеја, Хонората, Јануарија, Апта, Хонората, Ампелија, Викторијана, Евангела и Рогацијана, па кад, окупљени, исправе оне који рђавим упорством сматрају да треба чекати повратак одбеглог Еквитија, нека им се, молитвом свију, епископ постави. Ако ли они не хтедну прихватити мир, нека не спречавају избор председника (τοῦ πρoέδρoυ = praeposito =епископа Ипонског) да буде хиротонисан на корист Цркве, која је толико времена била запуштена.
Картаг. 121: Тако исто би угодно (одредити): да било који занемарују па придобију за Католичанско јединство места која припадају њиховом престолу, имају бити опоменути од трудољубивих суседних епископа да не пропусте то учинити; зато, ако такви ништа не учине у року од шест месеци, од дана кад се о томе договарало, нека се надаље та места уступе ономе који ће моћи да их придобије. Но ипак, ако онај коме та места припадају намерно, због неке икономије, изгледа да ово запушта (= пренебрегава), јер то можда траже само јеретици да би их могао без буке обратити, а међутим његово мудро поступање од другога буде предухитрено или нечим пренагљено, те исте јеретике само већма раздражи, нека се то разбере судом епископâ, те та места нека остану његовом престолу. А епископи који ће судити, будући из разних области, онај Први епископ, у чијој се области налази место о коме је спор назначиће судије. Ако ли пак буду бирали заједничким договором судије између суседа, нека се бира или један, или три; и ако се изаберу три, нека следе одлуци или свију, или двојице.
Картаг. 122: А од судија изабраних заједничким договором, није допуштено апеловати (на виши суд). А који се докаже да из упорства неће да се потчини судијама, нека зна да ће епископ Првог престола издати грамате да ниједан епископ неће општити са њим док се не потчини.
Картаг. 123: Ако епископ, обзиром на матице, то јест обзиром на престоле, буде немаран наспрам јеретикâ, нека га вредни суседни епископи опомену и нека му укажу на његову немарност да нема изговора. Ако се од дана кад је опоменут, у току шест месеци, боравећи у истој епархији, не постара о онима који се требају повратити Католичанском јединству с таквима не треба општити док то не испуни (= не уради). Ако ли пак није дошао у она места дотични извршилац, нека се то епископу не упише (у кривицу).
Картаг. 124: Ако се пак докаже да је такав епископ слагао о њиховом приопштењу (κοινωνίας = ступању у јединство), наводећи да су они ступили у општење, а докаже се да и сам зна да нису ступили у општење, нека се такав још и епископства лиши.
Прводруги 17: Старајући се у свему о Црквеном добропоретку (τῆς ἐκκλησιαστικῆς εὐταξίας = складном реду у Цркви), те нужно постависмо да одредимо да се убудуће ниједан лаик, или монах, не узводи брзо на висину епископства, него да претходно буде испитиван у Црквеним степенима (клира) и тако да прими рукоположење за епископа. Јер, иако су до сада неки од лаика, или монаха, по захтеву нужде, брзо били удостојени епископске части, и заблистали врлинама и своје Цркве високо уздигли, ипак, не никако стављајући за закон Цркви оно што ретко бива, одређујемо: да убудуће то више не буде, него да правилно (κατὰ λόγον = по реду) рукополагани прође (све) свештене степене, остајући у свакоме чину узакоњено Време.
Зонара: Настоящее правило определяет, чтобы рукоположений епископов не отлагали надолго митрополиты, которым принадлежит право рукоположения их. Посему правило назначило и срок, в течение которого епископы должны быть рукоположены, именно трехмесячный; ибо не должны надолго оставаться без епископов подчиненные им народы и блуждать – как случилось, за отсутствием управляющего ими. А если бы когда-либо случилась какая нибудь неотвратимая причина, препятствующая рукоположить епископа в течение трех месяцев, то этот срок, по правилу, должен быть продолжен и рукоположение отложено. Ибо, может случиться, например, что город взят варварами и никому неудобно войти туда. Не исполняющих сего правило повелевает подвергать церковным епитимиям. Но на какое бы время ни было отложено рукоположение епископа, на три ли месяца, или, по требованию нужды, на более продолжительное, доход должен быть сохраняем для епископа, который имеет быть рукоположен, церковным экономом, который производит необходимые расходы по епископии, а избыток, если он есть, сберегает.
Аристен: Хиротонии епископов совершаются в течение трех месяцев; но какая нибудь неизбежная нужда удлиняет этот срок. Если не так, то рукополагающий должен понести епитимию. Доход должен оставаться у эконома. Поелику некоторые митрополиты не заботились о вверенных им паствах и медлили рукоположениями епископов, то определено, в течение трех месяцев после смерти епископа, рукополагать другого, если не представится необходимым по какой либо неизбежной нужде продлить этот срок. А если долее трех месяцев будет вдовствовать церковь без епископа, без неизбежной какой нибудь нужды, то митрополит должен быть подвергнут епитимии. Доход вдовствующей церкви за промежуточное время должен быть сохранен экономом в целости.
Валсамон: Божественные отцы, пресекая лукавство многих, определили, что митрополиты не имеют власти отлагать надолго рукоположения епископов, но должны производить оныя в течение трех месяцев, дабы от этого не терпели вреда дела епископий и не оставалось в небрежении наставление народа. А если, говорят, какое нибудь неизбежное обстоятельство препятствует поставлению епископа (ибо может случиться, что город вдовствующий без епископа взят в плен язычниками, и никому не удобно войти туда); в таком случае конечно может быть отсрочена и хиротония. О доходе епископии правило хочет, чтобы он был в распоряжении эконома епископии и был отдан не митрополиту, но тому епископу, который имеет быть рукоположен, будет ли хиротония отложена на три месяца или на более продолжительное время. Митрополитов, поступающих вопреки сему, правило подвергает епитимии. А какая это епитимия, я не знаю, но думаю, что такая, какая будет определена собором. Итак, заметь, что значат слова о «неизбежной нужде»; то, например, обстоятельство, если дела епископии находятся в стесненном положении от неправильных действий сборщиков податей, или другое что подобное не дает митрополиту достаточного повода отлагать хиротонию епископа. Прочти еще 9-ю главу 1-го титула настоящего собрания и сказанное в ней. Другое толкование. Постановление настоящего правила относится к митрополитам, не производящим избраний епископов на вдовствующия епископии их. Но в разные времена было рассуждение и о тех, которым после избрания во епископа о сем объявляется, но которые медлят принятием этого служения или отречением от него; и были вопросы: что делать? И в особенности по поводу этого Феодора Лаханского, который избран и объявлен был митрополитом в Ираклию, но в течение полутора года не принимал служения и не отрекался. Итак, поелику тогда ничего ясного не постановлено, то полагаю, что трехмесячный срок после избрания должен быть предоставлен и избранному, дабы он или принял сан или отказался, согласно настоящему правилу, то есть такой же срок, какой дан и митрополиту для совершения избрания на епископство, и по той же причине, по которой подвергается наказанию митрополит, не совершающий избрания в назначенный срок. А когда пройдет напрасно и этот срок, тогда должно быть новому церковному избранию, и если прежде избранный, и призванный, по истечении трехмесячного срока, будет требовать себе рукоположения, его не должно слушать; и сверх того должно подвергнуть церковному наказанию, как человека, позволяющего себе легкомысленно относиться к важному делу и своим промедлением причинившего вред стаду Божию. Но поелику я слышал, как говорил некто, что избранный должен быть вызываем чрез особое приглашение, и что, если сего не будет, промедление его не будет сопровождаться для него опасностью, - то отвечаю, что поелику не имеет такого права митрополит, ибо не получает приглашения от патриарха, то не может иметь его и избранный во епископа. Такое толкование я подкрепляю 8-ю главою 1-го титула 3-й книги Василик, где на рассмотрение пререкания против избранного назначается только три месяца. Итак, прочти эту главу, помещенную в толковании 8-й главы 1-го титула настоящего собирания.