За отмичаре жена, под изговором супружанства, или судеонике (у томе), или оне сагласне са отмичарима, Свети Сабор одреди: ако су клирици, да буду збачени са свога степена; а ако су лаици, да буду анатемисани.
За оне, који под изликом супруштва отимљу жене, или помажу отмичарима, или их подржавају, свети сабор наређује, ако су клирици, да буду свргнути са свога степена, ако ли су свјетовњаци, нека буду анатема.
Τοὺς ἁρπάζοντας γυναῖκας ἐπ᾿ ὀνόματι συνοικεσίου, ἢ συμπράττοντας, ἢ συναιρομένους τοῖς ἁρπάζουσιν, ὥρισεν ἡ ἁγία σύνοδος, εἰ μὲν κληρικοὶ εἶεν, ἐκπίπττειν τοῦ ἰδίου βαθμοῦ· εἰ δὲ λαϊκοί, ἀναθεματίζεσθαι.
Ап. 67: Ако ко насилује незаручену девојку, нека буде одлучен; није му допуштено да узме другу (за супругу), него да држи ону коју је (тако) изабрао, макар да је и сиромашна.
Трул. 92: За отмичаре женâ, под изговором супружанства, или судеонике (у томе), или сагласне са отмичарима, одреди Свети Сабор (Халкидонски 27): ако су клирици, да буду збачени са свога степена; а ако су лаици, да буду анатемисани.
Анк. 11: Девојке које су биле верене, па су их потом други отели, – (Сабор) нађе за сходно да буду враћене заручницима, макар да су и насиље од других претрпеле.
Вас. Вел. 22: Који отмицом имају жене, ако су отели већ заручене другима, не треба их примати раније док оне не буду одузете од њих и предане под власт почетним заручницима, да их или ако хоће узму, или (их) отпусте. Ако ли пак неко узме слободну (=незаручену), треба је одузети (од њега) и вратити је родбини; и оставити на вољу родбини, били то родитељи, или браћа, или други старији девојчини: ако они хоће да му је даду, нека се утврди та свеза, а ако не пристану, не треба (их) принуђивати. Који пак има жену, коју је (претходно) или тајно или силом обешчастио, мора спознати (=издржати) епитимију за блуд. А епитимија за блуднике одређена је на четири године: прве године удаљити их од молитава и да плачу при вратима Цркве; друге године примити (их) на слушање (Св. Писма); треће на покајање; четврте да стоје са народом, али не учествују у Приносу (Евхаристије), и потом им допуштати општење Доброга (тј. Причешће).
Вас. Вел. 25: Ко држи за жену ону коју је пре сам обешчастио, поднеће епитимију за оскврњење, а да је има за жену допушта (му) се.
Вас. Вел. 26: Блуд није брак, нити почетак брака. Зато, ако је могуће раздвајати оне који се кроз блуд састављају (у брак), то је најбоље. Ако ли пак хоће на сваки начин да живе заједно, нека познају (=издрже) епитимију за блуд, и нек се оставе (тако), да не буде нешто горе.
Вас. Вел. 30: За отмичаре (девојке) немамо стари канон, него изнесосмо своје мишљење: да три године буду ван општења молитава, и ови и саучесници њихови (у отмици). А ако је то (=отмица) без насиља, онда је без одговорности (=казни), ако није било оскврњења (девојке), нити је (одвођење) сматрано крађом. Удовица пак самовласна је и у вољи јој је да последује (отмичару); тако да не требамо бринути о спољашњим формама.
Вас. Вел. 36: Жене војника које су се удале, пошто су им мужеви нестали, подлежу истом разлогу (=суду) као оне које кад им мужеви отпутују не чекају повратак (њихов - канон 31). Али, овде ствар има неко снисхођење због тога што се већма сматра да је (муж војник) умро.
Вас. Вел. 42: Бракови који бивају без (сагласности) власника (= родитеља или господара), блуд су. Зато, кад је жив отац или господар, нису без одговорности они који се саставе, док, ако господари одобре ту свезу, тада брак добија сигурност.
Зонара: И гражданские законы строго наказывают похитителей женщин и даже не дозволяют похитителю сочетаться браком с похищенною им женщиною, хотя бы и соглашался на это отец ея, прощая преступление. – И правила наказывают таковых. А это правило строже других преследует учинивших похищение, ибо клириков осуждает на извержение, а мирян предает анафеме; притом наказывает не только самих похитителей, но и содействующих или соизволяющих подвергает тем же наказаниям. И справедливо. Ибо кто похищает себе жену, тот имеет любовь побуждающую его к сему беззаконному действию. А кто содействует, или соизволяет, тот гораздо менее может быть извиняем, ибо не имеет ничего, что вынуждало бы его к такому нечестивому действию, кроме своей злобы, по которой единственно помогает совершающему преступление похищения. Под содействующими должно разуметь тех, которые помогают при самом похищении, а под соизволяющими тех, которые не делом помогают, а подают совет и оказывают заботы, и таким образом помогают совершающим преступление и защищают их.
Аристен: Клирик, похищающий жену изгоняется из церкви; а мирянин да будет анафема; подобно сему и соизволяющий. Совершающий похищение жены и по законам подвергается строгому осуждению. Но не менее строгому наказанию подвергается и по правилам. Ибо клирик, как изъясняет настоящее правило, извергается, а мирянин и соизволяющие ему в похищении жены предаются анафеме, доколе не возвратят похищенную ея обручнику, если она была обручена, а если свободна, родителям ея, согласно 22-му правилу Василия Великого.
Валсамон: Настоящее правило и 92-е трулльского собора в одних и тех же выражениях определяют похищающих жен или содействующих, или соизволяющих похитителям, если они клирики, - извергать, а если миряне, - предавать анафеме. Прочти также 9-й титул настоящего собрания, главу 30-ю и что в ней содержится; равным образом и 67-е Апостольское правило; ибо там мы пространнее говорили как наказывается похититель и как учинивший насилие. Но может быть, кто скажет: каким образом одинаково наказываются – и похищающий, и содействующий, и соизволяющий? Скажи на это, что и содействующих, и соизволяющих правило не менее гнушается, как и самого похитителя. Ибо похититель имеет предлогом беззаконную любовь; а эти осуждаются за одну злобу и беззаконное действие, ниспровергающее общественное благоустройство. Содействующим почитается тот, кто самым делом совершает похищение вместе с похитителем; а соизволяющим тот, кто советом или и другим способом помогает совершающему преступление. Ищи также 35-ю новеллу императора господина Льва философа, по которой насиловавший девицу после похищения наказывается не только лишением имущества, но и телесным наказанием, равным образом и соизволяющие ему, - и в которой говорится, что иначе наказываются вооруженною рукою учинившие похищение, и иначе те, которые не таким образом совершили это злодеяние. Подвергается наказанию и отец, если он не осуждает совершившегося похищения.