Ако неки епископ, или презвитер, против установе (τὴν διάταξιν = уредбе) Господње о жртви (Мт. 26, 26-29), принесе на Олтару (=Жртвенику) [Божијем] друго нешто, као мед или млеко, или уместо вина приправљени сикер (=опојно пиће), или птице, или какве животиње, или воће, противно установи, осим у своје време ново жито или грожђе, нека се свргне (καθαιρείσθω). Није дозвољено доносити на Жртвеник ишта друго, осим уља за свећњаке и тамјана, у време Светога Приноса (= Евхаристије, Литургије).
Епископ, или презвитер, који противу установе Господње о жртви, принесе на олтару друго што, као мед или млијеко, или умјесто вина приправљену сикеру, или птице, или какве животиње, или воћа, противно установи, осим нових класова, или грожђа, и то у своје вријеме, нека се свргне. Нека буде забрањено доносити к олтару ишта друго, ван уља за свјетњаке и тамјана, у вријеме кад бива свети принос.
Εἴ τις ἐπίσκοπος, ἢ πρεσβύτερος, παρὰ τὴν τοῦ Κυρίου διάταξιν τὴν ἐπὶ τῇ θυσίᾳ, προσενέγκῃ ἕτερά τινα ἐπὶ τὸ θυσιαστήριον, ἢ μέλι, ἢ γάλα, ἢ ἀντὶ οἴνου σίκερα ἐπιτηδευτά, ἢ ὄρνεις ἢ ζῶά τινα, ἢ ὄσπρια, παρὰ τὴν διάταξιν, καθαιρείσθω· πλὴν νέων χίδρων, ἢ σταφυλῆς, τῷ καιρῷ τῷ δέοντι. Μὴ ἐξὸν δὲ ἔστω προσάγεσθαί τι ἕτερον πρὸς τὸ θυσιαοτήριον, ἢ ἔλαιον εἰς τὴν λυχνίαν, καὶ θυμίαμα τῷ καιρῷ τῆς ἁγίας προσφορᾶς.
Трул. 28: Пошто смо дознали да се у разним Црквама приноси на Жртвеник, по неком насталом обичају, грожђе, а свештенослужитељи, пошто исто придодају Бескрвној Жртви Приношења (= Причешћа), тако обоје заједно раздају народу, налазимо (и наређујемо): да више нико од свештеника то не чини, него да народу, на оживотворење и опроштај грехова, раздаје само Принос (= Св. Причешће). Сматрајући, пак, свештеници приношење грожђа као првину, и благосиљајући га посебно, нека раздају онима који га траже ради благодарења Даваоцу плодова, којима се тела наша, по Божанској одредби (1Мојс. 1, 29), хране и расту. Ако, пак, неки клирик учини мимо ове наредбе, нека буде свргнут.
Трул. 32: Пошто смо дознали да у Јерменској земљи, они који свршавају Бескрвну Жртву, на Светој Трпези приносе само вино, не додајући му воду, истичући (преда се) учитеља Цркве, Јована Златоуста, који, у тумачењу Јеванђеља Матејевог (Омилија 82, 2), каже ово: „Зашто Господ, васкрснувши, није пио воду, него вино?“ – чупајући (тиме) из корена другу злу јерес. Јер имају неки који су употребљавали (само) воду у (Светим) Тајнама, зато показује (Господ) да, и када је (Свете) Тајне предао, вино је предао (Мт. 26, 29); и када је, после васкрсења, без Тајни просту трпезу (Апостолима) предложио (Мк. 16, 14; Лк. 24, 30; Јн. 21, 12–15), употребио је вино од рода виноградскога, а виноград рађа вино, а не воду“. Одавде (Јермени) сматрају да је овај Учитељ (Цркве) порицао употребу воде у Светој Жртви. Зато, да не би они и од сада (надаље) остали у незнању, излажемо православну мисао тога (Светог) Оца. Постојала је стара зла јерес Идропарастатâ, који су (јеретици) у својој жртви употребљавали место вина саму воду. Оповргавајући безаконо учење такве јереси, и показујући да они тиме иду насупрот Апостолском Предању, изложио је овај Богоносни Отац (Златоуст) напред споменуту реч. Јер он је и својој Цркви (= Антиохији и Цариграду), где му је било поверено пастирско руковођење, предао (= у Св. Литургији) да се вода меша са вином када треба приносити Бескрвну Жртву, указујући на сједињење крви и воде која је истекла из пречистог ребра Искупитеља нашег и Спаса Христа Бога (Јн. 19, 34), која се излила за оживотворење свега света и искупљење грехова. И у свакој Цркви, где су просијали духовни Светилници (= Св. Оци), овај се богопредани поредак држи. Јер и Јаков, брат по телу Христа Бога нашег, коме је првоме поверен престо Цркве Јерусалимске, и Василије, архиепископ Цркве Кесаријске, којега се слава пронела по свој васељени, који су нам писмено предали Тајанствено Свештенодејство (= Свету Литургију), предали су (нам) да се у Божанственој Литургији Свети Путир испуњује (τελειούν = свршава) водом и вином. И у Картагени окупљени Свети Оци (канон 37) тако су изричито споменули: „да се у Светим Тајнама ништа друго него Тело и Крв Господња приноси, као што је и сâм Господ предао, то јест хлеб и вино помешано са водом“. Ако, дакле, неки епископ или презвитер, не чини по преданоме од Апостола поретку: да, помешавши воду са вином, тако приноси Пречисту Жртву, нека буде свргнут, јер непотпуно објављује Тајну и уводи новачења у оно што је (Цркви) предано.
Трул. 57: Не треба приносити на Жртвенике мед и млеко.
Трул. 99: Дознали смо да у Јерменској земљи и ово бива: да неки унутра, у Светим Олтарима, комаде меса, скувавши (их), доносе, и деле их, по јудејски (ἰουδαϊκῶς =жидовьскъı) , као приносе (= дарове) свештеницима. Зато, чувајући чистоћу Цркве, одређујемо да нико од свештеника не сме примати даване од доносиоца комаде меса, него нека се задовоље оним што доносилац благоизволи (дати), али да такав принос (= дар) буде изван Цркве. Ако ли неко не чини то тако, нека буде одлучен.
Картаг. 37: У Светим Тајнама (= Евхаристије) ништа више не приносити осим Тела и Крви Господње, као што је и Сам Господ предао, то јест: хлеба и вина с водом помешаног (Мт. 26, 26–28; Лк. 22, 19–20). Првина пак, било мед или млеко, по обичају, нека се приноси у један одређени дан, као тајанствено знамење младенаца. И премда се углавном у Жртвеник (= Олтар) приноси, али да има посебно благосиљање, да се разликује од (Свете) Тајне Тела и Крви Господње. Ништа пак друго од првина нека се не приноси, него (само први плодови) од грожђа и пшенице.
Зонара: Господь предав Своим ученикам совершение бескровной жертвы, заповедал совершать оную на хлебе и вине. Посему и апостолы не дозволили приносить ничего другаго для жертвы и запретил вместо вина употреблять другой вид пития, например сикеру. А сикерою называется все, что производит опьянение без вина; каковы искусственно производимыя людьми пития, например, так называемый хмел, и другия подобным образом приготовляемыя. Но они дозволили приносить виноград, сделавшийся уже зрелым и новые, то есть, только что появившиеся колосья и овощи, сделавшиеся уже годными для употребления в пищу (ибо это обозначается выражением: в надлежащее время); впрочем дозволили приносить это не как жертву, а как начатки созревших плодов. Дозволено приностить и елей, дабы им возжигать свет Истинному Свету, и фимиам во время святаго приношения. Читай трулльскаго собора правила 28, 32, 57.
Аристен: Священник, приносящий в олтарь молоко, или мед, или сикеру, или животных, или овощи - кроме новых колосьев, винограда, елея и фамиама, да будет извержен. Приносить в олтарь исчисленное запрещено, иное потому, что это есть обычай эллинский, а иное потому, что это обычай иудейский. А приносить во время земледелия начатки новых плодов, или овощей и винограда, как благодарение дающему Богу, дозволено.
Валсамон: Божественные апостолы, запретив жертвы, по ветхому закону совершаемыя в храме с кровию и закланием животных, заповедали совершать преданную Господом бескровную жертву и определили извергать священника, творящаго не по сей заповеди. А сикерою называется все, что производит опьянение без вина. Когдак слышишь слова правила: кроме новых класов или овощей, не подумай, что дозволена жертва из них, ибо и это запрещено; но говори, что это приносится священнику, как начатки ежегодных плодов, и для того чтобы мы, приемля оные из рук священника с благословением, возсылали благодарение Богу, подающему потребное для поддержания жизни и для служения нам. Посему и патриарху обыкновенно приносят виноград а олтаре божественнаго храма Влахернскаго, по совершении богослужения в праздник Успения Пресвятыя Богородицы. Я знал одного настоятеля честнаго монастыря в стране, который был извержен и лишен игуменства за то, что внес в олтарь сыр и мясо по совету злаго человека, который обманул его и сказал, что от этого бывало исцеление многих болезней. Фимиам и елей приносятся не для жертвы, но для освященния храма и для благодарения Истинному Свету и Богу.