Да ниједан хришћанин не треба да оставља Мученике Христове, и одлази псевдомученицима (ψευδομάρτυρες = лъжмимъ моученикомъ), то јест јеретичким, или онима који су уз споменуте јеретике били. Јер су ови туђи Богу (ἀλλότριοι = отуђени од Бога). Нека су, зато, анатема (= одлучени), који одлазе к њима.
Никакав хришћанин не смије остављати мученике Христове и обраћати се лажним мученицима, то јест јеретичкима, или који су прије јеретици били; јер су ови далеки од Бога. Нека су дакле анатема, који се к њима обраћају.
Ὅτι οὐ δεῖ πάντα χριστιανὸν ἐγκαταλείπειν μάρτυρας Χριστοῦ καὶ ἀπιέναι πρὸς τοὺς ψευδομάρτυρας, τουτέστιν αἱρετικῶν, ἢ αὐτοὺς πρὸς τοὺς προειρημένους αἱρετικοὺς γενομένους· Οὗτοι γάρ ἀλλότριοι τοῦ Θεοῦ τυγχάνουσιν. Ἔστωσαν οὖν ἀνάθεμα οἱ ἀπερχόμενοι πρὸς αὐτούς.
Ап. 10: Ако се неко са одлученим (од општења: τῷ ἀκοινωνήῳ), макар и у кући, буде заједно молио, такав нека буде одлучен.
Ап. 11: Ако се неко, будући клирик, буде заједно молио са свргнутим (клириком) као са клириком, нека се и он свргне.
Ап. 45: Епископ, или презвитер, или ђакон, који се са јеретиком буде само и молио, нека буде одлучен; а ако им је допустио као клирицима да нешто чине (= чинодејствују), нека се свргне.
Ап. 46: Епископа, или презвитера, који признају крштење или жртву (=принос, Литургију) јеретикâ, наређујемо да се свргну. Јер, како се слаже Христос са Велијаром? или какав удео има верни са неверником (2Кор. 6, 15)?
Ап. 64: Ако који клирик, или лаик (= верник) пође у синагогу јудејску, или јеретичку („кућу молитве“), да се моли, нека буде и свргнут и одлучен.
Ап. 70: Ако неки епископ, или презвитер, или ђакон, или уопште (неко) из каталога клирикâ, пости заједно са Јудејима, или празнује са њима (њихове празнике), или прима од њих празничне дарове (ξένια = празнична јела), као: пресне хлебове или нешто слично, нека буде свргнут; а ако је лаик (= верник), нека буде одлучен.
III Вас. 2: Ако пак неки обласни (ἐπαρχιώται) епископи напустише Свети Сабор и приђоше отпадништву (τῆ ἀποστασίᾳ), или покушају да приђу, или, потписавши свргнуће Несторија, опет се вратише отпадничком сабрању, такви, по извољењу Светог Сабора, нека буду сасвим туђи свештенству и свргнути из (свога) степена.
III Вас. 4: А ако се неки од клирикâ одметну или се усуде, било насамо или јавно, да испољавају (јеретичко) веровање Несторијево или Целестијево, Свети Сабор пресуђује да и они буду свргнути.
Лаод. 6: Да не треба допуштати јеретицима, који упорни остају у јереси, да улазе у Дом (= Храм) Божји.
Лаод. 9: Да не треба допуштати да чланови Цркве одлазе, ради молитве или исцељења (θεραπείας= =и(с)цѣлѥниѧ) у гробља или у такозвана Мученичка места јеретикâ; него они који то чине, ако су верници (Цркве), требају бити одлучени од општења (ἀκοινωνήτους = изопштени) за неко време, а кад се покају и исповеде да су згрешили, опет примити (у општење = Причешће).
Лаод. 32: Да не треба примати благослове од јеретика, јер су већма безсловесности (ἀλoγίαν = бесмислице), него ли благослови.
Лаод. 33: Да се не треба молити (заједно) са јеретицима или расколницима.
Лаод. 37: Не треба примати празничне дарове, које шаљу Јудејци или јеретици, нити заједно са њима празновати.
Картаг. 83: Такође би угодно (одредити): да, жртвеници, који су подигнути свуда по пољима и виноградима, као у спомен Мученикâ, који се покажу да у њима није положено ниједно тело или мошти Мученика, нека се, ако је могуће, од месних епископа сруше. Ако се то не допушта због (могућих) нереда у масама, макар да се (верујући) народ (τὰ πλήθη = мъножьство) саветује да се не окупља већма у тим местима. И који право мисле, нека се не везују никаквим сујеверјем око таквих места, и уопште да се не врше спомени Мученикâ ако нема или тела или неких моштију (њихових); или ако није старим верним предањем засведочено да је ту било старо место становања, или поседа, или страдања (Мученика). Јер који се жртвеници било где подижу кроз снове или испразна откривења неких људи, такве треба на сваки начин одбацити (ἀποδοκιμασθῶσιν = reprobentur).
Тим. Алек. 9: Питање 9. Да ли треба клирик да се моли у присуству Аријанаца или других јеретика, или му ништа не шкоди када (у њиховом присуству) чини молитву или принос (= свршава Литургију)? Одговор. На Божанственој Анафори (= Евхаристији) ђакон пре целивања позива: „Који сте ван општења(οἱ ἀκοινώνητοι), излазите“! Не требају, дакле, присуствовати (Литургији - Аријанци и други јеретици), осим ако обећају покајање и да ће напустити јерес.