Жене војника које су се удале, пошто су им мужеви нестали, подлежу истом разлогу (=суду) као оне које кад им мужеви отпутују не чекају повратак (њихов - канон 31). Али, овде ствар има неко снисхођење због тога што се већма сматра да је (муж војник) умро.
Στρατιώτιδες, αἱ τῶν ἀνδρῶν αὐτῶν ἀφανῶν ὄντων γαμηθεῖσαι, τῷ αὐτῷ ὑπόκεινται λόγῳ, ᾧπερ καὶ αἱ διὰ τὴν ἀποδημίαν τῶν ἀνδρῶν, μὴ ἀναμείνασαι τὴν ἐπάνοδον. Πλήν, ἔχει τινὰ συγγνώμην τὸ πρᾶγμα ἐνταῦθα, διὰ τὸ μᾶλλον πρὸς θάνατον εἶναι τὴν ὑπόνοιαν.
Трул. 93: Жена којој је муж отишао на пут и задуго је непознат (= не јавља се), те она, пре но што се увери о смрти његовој, уда се за другога – чини прељубу. Под исти разлог (= суд) потпадају и жене војника, које се удају пошто се мужеви не јављају, као и оне које, кад им је муж на (дужем) путу, не дочекају повратак (његов). Али, неко снисхођење овде може бити, кад је већа претпоставка да је муж умро. Она пак (жена), која се по незнању удала за (мужа) привремено напуштенога од жене, па затим буде отпуштена од истога, јер му се прва жена вратила, пала је у блудочинство, али по незнању; брак јој се, дакле, неће забранити, мада је боље ако тако (неудата) остане. Међутим, ако се после неког времена војник врати, чија се жена, због његовог дугог одсуства, удала за другог човека, тај (војник), ако хоће, нека узме опет своју жену, дајући јој опроштај због незнања, (као) и ономе (човеку праштајући) који се другим браком са њом оженио.
Вас. Вел. 31: Жена којој се муж удаљио, и не појављује се, ако се уда (συνοικήσασα) за другог, пре уверења о смрти онога, чини прељубу.
Вас. Вел. 46: Која се по незнању уда за привремено напуштенога од жене, затим, због повратка њему прве (жене), буде отпуштена (од истога), учинила је блуд, али у незнању. Но брак јој се не спречава, али је боље ако тако остане.
Зонара: И жены воинов, если в том случае, когда мужья их долго не являются, вступят в союз с другими, наказываются подобно прочим женам, выходящим замуж за других, по случаю долговременной отлучки их мужей. Но жены воинов, прибавляет святый отец, имеют некоторое снисхождение, так как о воинах, жизнь которых проходит среди битв, кровопролитий и опасностей, скорее можно предположить, что они умерли. А снисхождением было бы для них сокращение срока епитимии.
Аристен: Одинаковой епитимии с прелюбодейцами подвергается как жена не военного человека, находящегося в отлучке, если выйдет замуж за другого, прежде чем удостоверится в смерти его, так и жена воина, если сочетается с другим, прежде чем в точности узнает о смерти своего мужа. А каким образом жены воинов, узнав, что мужья их скончались, должны производить исследование относительно смерти их, об этом говорит Юстинианова 117-я новелла, содержащаяся в 7-м титуле 28-й книги Василик, сила которой изложена и в 91-м правиле трулльского шестого собора. Настоящее же правило удостаивает жен воинов некоторого снисхождения сравнительно с женами отсутствующих по другим причинам, если оне вступят во второй брак, по причине безвинного отсутствия их мужей, так как эти последние находятся ближе к смерти и неизвестность об них подает сильное подозрение, что они умерли, или убиты.
Валсамон: И это правило, буквально повторенное в 93-м правиле трулльского собора, там истолковано.