Питање 4. Ако неко, будући оглашен, болујући сиђе с ума и не може да сам исповеди веру, а родбина његова моли да прими Свето Крштење док још живи, треба ли да га прими, или не? Одговор. Треба да прими, ако га нечисти дух не искушава.
Ἐάν τις κατηχούμενος ὤν, ἀσθενῶν γένηται ἐκφρενὴς καὶ μὴ δύνηται ἑαυτῷ ὁμολογῆσαι τὴν πίστιν, καὶ παρακαλῶσιν οἱ ἴδιοι αὐτοῦ, ἵνα λάβῃ τὸ ἅγιον βάπτισμα ἕως ζῇ, εἰ ὀφείλει λαβεῖν ἢ οὔ; Ἀπόκρισις. Ὀφείλει λαβεῖν, ἐὰν μὴ ὑπὸ πνεύματος ἀκαθάρτου πειράζηται.
Ап. 79: Ако је неко бесомучан (δαίμονα ἔχη = ђавоиман), нека не буде клирик, нити да се са вернима моли; а ако се очисти (= оздрави), нека буде примљен; и ако је достојан, нека буде (клирик).
Неокес. 12: Ако је неко у болести просветљен (Крштењем), не може бити произведен за презвитера; јер вера његова није из добровољности, него из нужде; осим (= изузетно може) због његове ревности и вере после тога, и због недостатка људи (= клирика).
Лаод. 47: Да треба они који су у болести примили Крштење, и после су оздравили, да изучавају Веровање (= Символ вере), и упознају да су се удостојили Божанственог дара.
Картаг. 45: Да болесници, који не могу за себе одговарати, тада се крштавају када, њиховом слободном вољом, други за њих даду сведочанство на своју одговорност. Да глумцима, лакрдијашима и сличним таквим особама, или отпадницима (ἀποστάταις = apostaticis =отъстоупьникомъ), када се кају и Богу враћају, не треба одрицати благодат и помирење (са Црквом).
Вас. Вел. 5: Оне од јеретикâ који се при крају живота кају, треба примати; но примати их, очигледно, не без разбора (ἀκρίτως), него испитавши да ли показују истинско покајање, и да ли имају плодове који сведоче о старању за спасење.
Тим. Алек. 2: Питање 2. Ако је неки оглашени бесомучан (= ђавоимани), па зажели он или родбина му да прими Свето Крштење, треба ли га примити или не, а нарочито ако је при смрти? Одговор. Ако се бесомучни не очисти од нечистог духа, не може примити Свето Крштење; али (ако је) при крају живота — крштава се.
Тим. Алек. 3: Питање 3. Ако је неки верник бесомучан (= ђавоиман), може ли бити причешћен Светим Тајнама, или не? Одговор. Ако не вређа (ἐξαγορεύῃ = јавно прича непосвећенима) Тајну, нити на други начин хули, нека се причести; али не сваки дан, него му је доста Недељом.
Тим. Алек. 14: Питање 14. Ако је неко ван себе (= немајући ум - поставши луд /стара схолија/) и дигне руку на себе, или се баци стрмоглавце, може ли за таквога бити Принос (= Литургија), или не? Одговор. Треба клирик (= свештеник) да испита: да ли је заиста био ван себе када је то учинио. Јер често пута родбина страдалника, желећи да добију за њега Принос (= Литургију), лажу и говоре да је био ван себе. А некада, под утицајем људи, или иначе из малодушности, учини то, и (зато) за таквога не треба Принос (= Литургију) чинити, јер је самоубица. Зато треба свакако да клирик (= свештеник) са тачношћу (ово) испита, да не би (сам) пао под осуду.
Тим. Алек. 15: Питање 15. Ако је жена некога поседнута (πνευματιᾷ = ђавоимана), тако да носи и гвоздене окове, а муж каже да се не може уздржавати, и хоће да узме другу жену, да ли може узети другу, или не? Одговор. У овој ствари је прељуба по среди; и ја не налазим шта да о томе одговорим.
Кирил Алек. 5: Ако неки подносе искључење (из општења = Причешћа у Цркви) будући под епитимијом због (својих) грехова, па им дође да скончају (= умру) још будући оглашени, нека се крсте, и нека не путују (на онај свет) из људских стварности без удела у Благодати, то јест непричешћени (ἀκοινώνητοι). Јер и ово приличи да установе Цркве пазе на то. Поздравите Братство, које је са вама, а које је са нама, поздравља вас у Господу.
Валсамон: Вопрос был о том, должно ли крестить оглашенного, который лишился от болезни здравого ума и вследствие того, будучи вопрошаем, не мог дать ответов, какие даются при крещении? А ответ последовал такой: должно крестить его и в этом положении. И справедливо: ибо, состоя оглашенным, он показал расположение к тому, что с любовию принимает веру, и хотя бы не отвечал при крещении, успел уже выразить свое произволение. Если же мучит его нечистый дух, то не должен быть крещен, но с ним нужно поступить, как выше сказано.