Епископ, или презвитер, или ђакон, који се са јеретиком буде само и молио, нека буде одлучен; а ако им је допустио као клирицима да нешто чине (= чинодејствују), нека се свргне.
Епископ, или презвитер, или ђакон, која се буде са јеретиком само и молио, нека се одлучи; ако им пак допусти као клирицима, да што раде, нека се свргне.
Ἐπίσκοπος, ἢ πρεσβύτερος, ἢ διάκονος, αἱρετικοῖς συνευξάμενος μόνον, ἀφοριζέσθω· εἰ δὲ ἐπέτρεψεν αὐτοῖς ὡς κληρικοῖς ἐνεργῆσαί τι, καθαιρείσθω.
Ап. 10: Ако се неко са одлученим (од општења: τῷ ἀκοινωνήῳ), макар и у кући, буде заједно молио, такав нека буде одлучен.
Ап. 11: Ако се неко, будући клирик, буде заједно молио са свргнутим (клириком) као са клириком, нека се и он свргне.
Ап. 46: Епископа, или презвитера, који признају крштење или жртву (=принос, Литургију) јеретикâ, наређујемо да се свргну. Јер, како се слаже Христос са Велијаром? или какав удео има верни са неверником (2Кор. 6, 15)?
Ап. 64: Ако који клирик, или лаик (= верник) пође у синагогу јудејску, или јеретичку („кућу молитве“), да се моли, нека буде и свргнут и одлучен.
Ап. 70: Ако неки епископ, или презвитер, или ђакон, или уопште (неко) из каталога клирикâ, пости заједно са Јудејима, или празнује са њима (њихове празнике), или прима од њих празничне дарове (ξένια = празнична јела), као: пресне хлебове или нешто слично, нека буде свргнут; а ако је лаик (= верник), нека буде одлучен.
III Вас. 2: Ако пак неки обласни (ἐπαρχιώται) епископи напустише Свети Сабор и приђоше отпадништву (τῆ ἀποστασίᾳ), или покушају да приђу, или, потписавши свргнуће Несторија, опет се вратише отпадничком сабрању, такви, по извољењу Светог Сабора, нека буду сасвим туђи свештенству и свргнути из (свога) степена.
III Вас. 4: А ако се неки од клирикâ одметну или се усуде, било насамо или јавно, да испољавају (јеретичко) веровање Несторијево или Целестијево, Свети Сабор пресуђује да и они буду свргнути.
Лаод. 6: Да не треба допуштати јеретицима, који упорни остају у јереси, да улазе у Дом (= Храм) Божји.
Лаод. 9: Да не треба допуштати да чланови Цркве одлазе, ради молитве или исцељења (θεραπείας= =и(с)цѣлѥниѧ) у гробља или у такозвана Мученичка места јеретикâ; него они који то чине, ако су верници (Цркве), требају бити одлучени од општења (ἀκοινωνήτους = изопштени) за неко време, а кад се покају и исповеде да су згрешили, опет примити (у општење = Причешће).
Лаод. 32: Да не треба примати благослове од јеретика, јер су већма безсловесности (ἀλoγίαν = бесмислице), него ли благослови.
Лаод. 33: Да се не треба молити (заједно) са јеретицима или расколницима.
Лаод. 34: Да ниједан хришћанин не треба да оставља Мученике Христове, и одлази псевдомученицима (ψευδομάρτυρες = лъжмимъ моученикомъ), то јест јеретичким, или онима који су уз споменуте јеретике били. Јер су ови туђи Богу (ἀλλότριοι = отуђени од Бога). Нека су, зато, анатема (= одлучени), који одлазе к њима.
Лаод. 37: Не треба примати празничне дарове, које шаљу Јудејци или јеретици, нити заједно са њима празновати.
Тим. Алек. 9: Питање 9. Да ли треба клирик да се моли у присуству Аријанаца или других јеретика, или му ништа не шкоди када (у њиховом присуству) чини молитву или принос (= свршава Литургију)? Одговор. На Божанственој Анафори (= Евхаристији) ђакон пре целивања позива: „Који сте ван општења(οἱ ἀκοινώνητοι), излазите“! Не требају, дакле, присуствовати (Литургији - Аријанци и други јеретици), осим ако обећају покајање и да ће напустити јерес.
Зонара: Об этом сказано в прежденаписанных правилах. Ищи еще также 64-е правило и 70-е.
Аристен: Молящийся вместе с еретиками отлучается; а кто клириками их признает, извергается. Пресвитер или диакон, только молившийся вместе с еретиками, отлучается; а если позволил им совершить что-либо, как лицам, посвященным и клирикам, извергается.
Валсамон: Может быть, кто нибудь спросит: почему молившиеся вместе с еретиками епископы, пресвитеры и диаконы не извергаются, а только отлучаются, как и молившийся с кем-либо из отлученных, по 10-му апостольскому правилу? Решение. Можешь сказать, что здесь разумеется не то, чтобы епископ и прочие клирики в храме молились вместе с еретиками, ибо таковые, по 46-му правилу, должны подлежать извержению, равно как и дозволивший им совершить что-либо в качестве клириков. Но выражение "молиться вместе" принимай вместо "иметь обыкновенное общение" и "быть снисходительнее расположенному к молитве еретика", ибо таковых, как достойных отвращения, следует гнушаться, а не общение иметь с ними. Посему и достаточным показалось наказание отлучения.