Која се по незнању уда за привремено напуштенога од жене, затим, због повратка њему прве (жене), буде отпуштена (од истога), учинила је блуд, али у незнању. Но брак јој се не спречава, али је боље ако тако остане.
Ἡ τῷ καταλειφθέντι πρὸς καιρὸν παρὰ τῆς γυναικὸς κατὰ ἄγνοιαν γημαμένη, εἶτα ἀφεθεῖσα διὰ τὸ ἐπανελθεῖν πρὸς αὐτὸν τὴν προτέραν, ἐπόρνευσε μέν, ἐν ἀγνοίᾳ δέ. Γάμου οὖν οὐκ εἰρχθήσεται, κάλλιον δέ, ἐὰν μείνῃ οὕτως.
Трул. 93: Жена којој је муж отишао на пут и задуго је непознат (= не јавља се), те она, пре но што се увери о смрти његовој, уда се за другога – чини прељубу. Под исти разлог (= суд) потпадају и жене војника, које се удају пошто се мужеви не јављају, као и оне које, кад им је муж на (дужем) путу, не дочекају повратак (његов). Али, неко снисхођење овде може бити, кад је већа претпоставка да је муж умро. Она пак (жена), која се по незнању удала за (мужа) привремено напуштенога од жене, па затим буде отпуштена од истога, јер му се прва жена вратила, пала је у блудочинство, али по незнању; брак јој се, дакле, неће забранити, мада је боље ако тако (неудата) остане. Међутим, ако се после неког времена војник врати, чија се жена, због његовог дугог одсуства, удала за другог човека, тај (војник), ако хоће, нека узме опет своју жену, дајући јој опроштај због незнања, (као) и ономе (човеку праштајући) који се другим браком са њом оженио.
Вас. Вел. 9: Реч Господња, по следу смисла, једнако важи и за људе и жене: да се не може иступати од брака, осим из разлога прељубе (Мт 5, 32). Али, обичај тако не држи, него за жене налазимо много строжије речи (ἀκριβολογίαν). Јер Апостол (Павле) говори: „Ко се с блудницом свеже, једно је тело са њом“ (1Кор 6, 16). А Јеремија (Пророк) вели: „Ако жена буде са другим човеком, нека се не враћа своме мужу, него прљајући се, упрљаће се“ (Јер 3, 1). И опет: „Који држи прељубницу, безуман је и нечастив“ (Приче 18, 23). Обичај пак налаже да жене задржавају и прељубнике мужеве и који су у блуду, тако да она која живи са човеком остављеним (од жене), не знам да ли се може назвати прељубницом. Јер овде кривица пада на ону жену која је (свога) мужа оставила, због којег узрока је напустила брак. Јер или, будући бијена није могла издржати ударце, а већма је требало да подноси, него да се раздвоји од (мужа) сажитеља; или што није могла поднети штету у имовини (=новцу), но ни тај изговор није вредан пажње. Ако је пак (напустила мужа) стога што он живи у блуду, на ово се у Црквеном обичају не обраћа пажња, јер и од неверујућег (=нехришћанина) мужа није заповеђено жени одвајати се, него треба да остане (с њим), због нејасног исхода (тога). „Јер шта знаш, жено, осим да мужа спасеш?“ (1Кор 7, 6). Тако је прељубница ако је оставила (мужа) и прешла другоме човеку; а човек остављен (од жене), извињив је, и која (друга) са таквим живи, не осуђује се. Ако је муж оставио (своју) жену и прешао другој, и он је прељубник, јер чини да она врши прељубу; и она која са њим живи прељубница је, јер је себи привела туђега мужа.
Вас. Вел. 31: Жена којој се муж удаљио, и не појављује се, ако се уда (συνοικήσασα) за другог, пре уверења о смрти онога, чини прељубу.
Вас. Вел. 36: Жене војника које су се удале, пошто су им мужеви нестали, подлежу истом разлогу (=суду) као оне које кад им мужеви отпутују не чекају повратак (њихов - канон 31). Али, овде ствар има неко снисхођење због тога што се већма сматра да је (муж војник) умро.
Зонара: В 9-м правиле святый, давая постановление о жене, оставившей своего мужа, говорит: «оставившая своего мужа есть прелюбодейца, аще прешла к другому мужу: а муж оставленный достоин снисхождения, и сожительствующая с ним не осуждается». А здесь говорит, что сочетавшаяся с оставленным на время своею женою и, по возвращении первой жены, отпущенная блудодействовала чрез таковый союз, впрочем по неведению. Каким же образом там не осуждает сожительствующую с мужем, оставленным женою, а здесь говорит, что она блудодействовала по неведению? Если та – блудница, то последовательно было полагать, что блудодействовал и тот муж, который женился на ней; каким же образом он достоин снисхождения? Я думаю, что в 9-м правиле Василий Великий говорит об оставленном женою совершенно, когда она отказалась возвратиться к нему; а поэтому и снисходит к нему и вступившую с ним в сожительство по второму браку не осуждает; а в настоящем правиле говорит об оставившей своего мужа по причине какой либо скорби, потому и прибавил; на время. Итак, если вступившая с ним в сожительство по второму браку знала о временном удалении (жены) от своего мужа и таким образом жила с оставленным мужем, то она есть прелюбодейца, потому что присвоила себе чужого мужа, как говорится в конце 9-го правила; а если не знала об этом (ибо была, может быть, из чужой страны, и не знала его обстоятельств), а после некоторого времени возвратилась к мужу та, которая оставила его, и поэтому брак его с второю женою был нарушен, - то, говорит святый, эта жена блудодействовала, впрочем по неведению. А говорит, что она блудодействовала потому, что прежний брак не был расторгнут; а когда первый не был расторгнут, то каким образом сожитие с второю женою могло быть принято за второй брак? Если же это не брак, то конечно должно быть блудом. И муж должен быть признан блудником в собственном смысле, а о жене говорится, что она блудодействовала, впрочем по неведению; ибо она имела целию не согрешить блудом, но вступить в законный брак; но дело вышло так, что брак не признается, потому что еще оставался в силе первый брак; а если сочетание с двумя не признается браком, то чем можно бы было назвать это сочетание, как не блудом, впрочем совершенном по неведению? Почему правило и присовокупило: «посему брак ей не возбранится; ибо она не считается отпущенною мужем»; потому что если бы было это, и она смесилась с другим, то была бы признана прелюбодейцею, по 9-му правилу; потому что сожитие с второю женою и не представляется браком в собственном смысле; поэтому жене не возбраняется брак. А так как она вообще именовалась женою мужа, то лучше бы сделала, говорит святый, если бы не сочеталась с другим, пока тот жив, ибо не благовидно при жизни мужа – той, которая именовалась ему женой, сожительствовать с другим; так как и гражданский закон говорит, что в браках наблюдаем не то, что дозволено, а что благоприлично.
Аристен: Муж был оставлен своею женою на время и, как бы отпущенный ею, взял другую, не знавшую, что он был оставлен на время; первая возвратилась к нему и он, принявши ее, отпустил вторую; эта отпущенная судится, как блудница, впрочем по неведению; и по этому, если пожелает вступить в брачное общение с другим, это не должно быть возбранено ей; ибо она не считается отпущенницею, потому что и тот, кто отпустил ее, не был ея мужем в собственном смысле; но лучше, если пожелает остаться в безбрачии и не вступать в другой брак.
Валсамон: Настоящее правило помещено в тексте 93-го правила трулльского собора; и поелику там оно истолковано пространнее, то прочти это толкование, а также и 9-е правило сего святаго отца.