Ако неки епископ, или презвитер, или ђакон, не узима меса и вина у празничне дане, јер се гнуша, а не ради подвижништва (δι’ ἄσκησιν = због вежбања у добру - ср. 1Кор. 7, 5), нека буде свргнут, јер је жигосан (= спаљен) у својој савести и постао је узрок саблазни за многе (1Тим. 4, 2).
Ако се који епископ, или презвитер, или ђакон, клони меса и вина у празничне дане, јер се гњушава, а не ради вјежбања у добру, нека буде свргнут, јер је жигосан на својој савјести и узроком је саблазни за многе.
Εἴ τις ἐπίσκοπος, ἢ πρεσβύτερος, ἢ διάκονος, ἐν ταῖς ἡμέραις τῶν ἑορτῶν οὐ μεταλαμβάνει κρεῶν, καὶ οἴνου, βδελυσσόμενος καὶ οὐ δι᾿ ἄσκησιν, καθαιρείσθω, ὡς κεκαυτηριασμένος τὴν ἰδίαν συνείδησιν, καὶ αἴτιος σκανδάλου πολλοῖς γινόμενος.
Ап. 51: Ако се неки епископ, или презвитер, или ђакон, или уопште (неко) из свештеничког каталога (= клира), уздржава од брака, и меса, и вина, не ради подвижништва (δι’ ἄσκησιν = ради вежбања у добру - ср. 1Кор. 7, 5), него из гнушања, заборављајући да је све (створено) „врло добро“ и да је Бог „створио човека мушко и женско“ (Пост. 1, 27. 31), него хулећи осуђују творевину (Божију) — такав или нека се исправи, или нека буде свргнут и искључен из Цркве. Исто тако и лаик (= монах и световњак).
Ап. 66: Ако се неки клирик затече да пости у Дан Господњи (= Недељу), или у Суботу, осим једне једине (= велике Суботе), нека буде свргнут; а ако је лаик (= верник), нека буде одлучен.
Анк. 14: За презвитере или ђаконе који су у клиру, а уздржавају се од меса, (Сабор) одлучи: да га окусе, па тада, ако хоће, нека се уздржавају (од истога); ако ли не хтедну, те не једу ни зелен која се с месом спрема, и не послушају овај канон, нека буду свргнути из (свештеног) чина.
Гангр. 2: Ако ко осуђује онога који побожно и с вером једе месо, без крви и идолскога приноса и удављенога (ДАп.15, 29), као да због тог јеђења нема наде (на спасење), нека је анатема.
Гангр. 21: „А ово пишемо не одсецајући оне који у Цркви Божијој хоће да се по (Светим) Писмима подвизавају (тј. праве монахе), него (одбацујући) оне који ствар подвижништва (=монаштва) узимају за гордост против простије живећих (хришћана), и надимају се, и мимо (Светих) Писама и Црквених канона уводе новачења (καινισμούς). Ми, пак, дивимо се и девичанству са смиреноумљем, и прихватамо уздржљивост (ἐγκράτειαν = въздьржаниѥ) која бива са скромношћу и Богопоштовањем, и похваљујемо удаљавање са смиреноумљем од светских ствари, и поштујемо чисто брачно саживљење, и не ниподаштавамо богатство са правичношћу и доброчинством, и похваљујемо простоту и једноставност одевања само ради ненамештеног старања о телу, а не прихватамо стремљење за раскалашним и луксузним одевањем; и Домове (= храмове) Божје поштујемо, и прихватамо Литургијска Сабрања (τὰς συνόδους) у њима као света и корисна, не затварајући Благочешће (τὴν ευσέβειαν = побожност) у домове, него свако место подигнуто у Име Божје чествујемо, и уважавамо [заједничко] окупљање (верних на агапе) у самој Цркви, на корист Заједнице, и блаженим називамо изобилна доброчинства браће, која по предањима бивају, кроз Цркву, сиромашнима. И да сажето кажемо: све што је предано од Божанских Писама и Апостолских Предања – молитвено желимо да то бива у [Светој] Цркви“.
Зонара: Постановлено правилом не поститься в субботы, кроме одной великой субботы, а также в воскресные и праздничные дни. Но некоторые святые отцы, случалось, вкушали пищу через десять, или двадцать дней и более, а некоторые продолжали пост даже до сорока дней. Но как они, соблюдая пост в субботы, не были почитаемы нарушителями канонов; так не будет, почитаем нарушителем канонов и всякий другой, кто захочет воздерживаться определенное число дней, и не вкушать в продолжение сих дней пищи, хотя бы случилась в числе сих дней и суббота, или другой какой праздничный день. Если же кто по одним субботам постится, воздерживается от мяса и вина и не вкушает их даже в праздники, потому что гнушается ими, таковый не только не будет почитаться за воздержника; но будет сочтен достойным извержения, ибо подает мысль будто вредны творения Божии, которыя, напротив, все добры и не должны быть отвергаемы. И 14-ое правило анкирского собора постановляет, чтобы клирики, воздерживающиеся от мяс, касались их, то есть отведывали, и таким образом снова воздерживались; если же не делают так, - предписывает извергать их.
Аристен: Священник, не вкушающий вина и мяса не ради подвига воздержания, извергается.
Валсамон: Всякий день воскресный и всякий праздник мы не постимся, потому что празднуем. Но и во все субботы, кроме одной субботы, то есть великой, разрешаем пост, дабы не показаться субботствующими по – иудейски. И так постящийся в сии дни епископ, или пресвитер, или диакон подлежит извержению, если при сем гнушается тем, что дано ном в пищу от Бога и сим соблазняет народ. Если же ради подвига воздерживается от сего, получит снисхождение. Прочти еще толкование на 51-е правило (Апостольское) и 14-е правило анкирского собора. Мирянин, соблюдающий таковый недобрый пост и плачущий с еретиками – маркианистами, отлучается на основании последних слов 51-го правила.