Никако да се не обавља Крштење у богомољи која се у (некој) кући налази, него који желе да се удостоје пречистога Просветљења (= Крштења) нека приступају Католичанским (=Саборним) Црквама, и ту нека примају тај дар. Који се пак ухвати да не држи ово од нас одређено, ако је клирик, нека се свргне; а ако је лаик, нека буде одлучен.
Никако нека се не обавља крштење у богомољи, што се у којој кући налази; него, који желе да се удостоје пречистога просвијећења, нека приступају католичанским црквама, а ту нека примају тај дар. А који се затече, да не чува ово што ми наређујемо, ако је клирик нека се свргне, ако ли је свјетовњак, нека се одлучи.
Μηδαμῶς ἐν εὐκτηρίῳ οἴκῳ, ἔνδον οἰκίας τυγχάνοντι, βάπτισμα ἐπιτελείσθω· ἀλλ᾿ οἱ μέλλοντες ἀξιοῦοθαι τοῦ ἀχράντου φωτίσματος, ταῖς καθολικαῖς προσερχέσθωσαν ἐκκλησίαις, κἀκεῖσε τῆς δωρεᾶς ταύτης ἀπολαυέτωσαν. Εἰ δέ τις ἁλῷ τὰ παρ᾿ ἡμῶν ὁρισθέντα μὴ φυλάττων, εἰ μὲν κληρικὸς εἴη, καθαιρείσθω· εἰ δὲ λαϊκός, ἀφοριζέσθω.
Ап. 31: Ако неки презвитер, презревши свога епископа, сабере посебни збор (χωρὴς συναγάγῃ) и други жртвеник подигне, а ништа не окривљује епископа у Правоверју (ἐν εὐσεβείᾳ = у Благочешћу) и праведности, нека се свргне као властољубив, јер је насилник (τύραννος); исто тако и остали клирици, колико их уз њега пристане; а лаици нека буду одлучени. А све ово нека буде после прве и друге и треће опомене (παράκλησιν) од стране епископа.
IV Вас. 18: Преступ завере и групашење (συνωμοσίας καὶ φρατρίας), сасвим је забрањено спољним (= грађанским) законима, а тим више је потребно забранити да то бива у Цркви Божијој. Ако се, дакле, неки клирици или монаси нађу у завери или групашењу, или да плету замке епископима, или (својим) саклирицима, нека буду сасвим свргнути из свога чина.
Трул. 31: Клирици који служе Литургију [или крштавају] у богомољама што се налазе по кућама, одређујемо да то чине са одобрењем месног епископа; према томе, који клирик не буде ово тако држао, нека буде свргнут.
Трул. 34: Пошто Свештени Канон (Халкидонски 18) јасно заповеда и то да: „преступ завере или групашења, и спољним законима сасвим је забрањено, тим већма је потребно забранити да то буде у Божјој Цркви“; и ми се старамо да се то држи: да, „ако се који клирици или монаси нађу у завери или групашењу, или да плету замке против епископа или (својих) саклирика (= саслужитеља), нека (такви) буду сасвим свргнути из свога чина“.
VII Вас. 10: Пошто неки клирици, презирући канонску уредбу, напуштају своју парохију и одбегавају у другу парохију, а највише у овом Богочуваном и Царском Граду (= Цариграду), и настањују се код (световних) начелника и у њиховим богомољама чине Литургије (= службе), такве, без (дозволе) њиховог и Цариградског епископа, не треба примати ни у какву кућу, нити Цркву. А ако неко то учини, и остане упоран, нека буде свргнут. Који пак клирици то учине са знањем споменутих свештеникâ (= епископâ), такви не смеју узимати на себе световне и грађанске послове, пошто им је Божанственим канонима забрањено да то чине. Ако се ко затече да обавља посао такозваних надстојникâ (μειζοτέρων = большнихъ = majores = домари, управитељи), или нека престане, или нека буде свргнут. Већма му је боље да (уместо тога) буде учитељ деце и послуге, читајући (им) Свето Писмо, јер је зато свештенство и добио.
Гангр. 6: Ако неко мимо Цркве насамо окупља друге (за „црквену“ службу), те презирући Цркву, хоће да ради оно што припада Цркви, без присуства презвитера који има сагласност епископа, нека је анатема.
Антиох. 5: Ако који презвитер или ђакон, презревши свога епископа, одели се од Цркве, и посебни скуп сабере и жртвеник подигне, и кад га епископ позива противи се, и неће да му се покори, ни да га послуша кад га први и други пут позива, таквога треба сасвим свргнути (καθαιρεῖσθαι = рашчинити), и никакве службе да не добије, нити да може имати своје (раније) части. Ако настави и даље да узбуњује и потреса Цркву, треба га световном влашћу као бунтовника οбратити.
Лаод. 58: Да не треба Принос (= Св. Евхаристију) у кућама свршавати од (стране) епископâ, или презвитерâ.
Картаг. 10: Алипије епископ, местобљуститељ Нумидијске области, рече: Не треба ни ово изоставити, да: ако је можда неки презвитер осуђен од свога епископа, па, понет неком надутошћу и гордошћу, сматра да треба засебно приносити Богу Светиње (ἅγια - sancta = Евхаристију), или се усуди да подигне други жртвеник противу Црквене вере и установе, нека такав не прође без казне. Валентин, епископ првог престола (primae cathedrae) Нумидијске области, рече: Предложено од брата нашег Алипија беспорно је сагласно са Црквеном вером и поретком. Дакле, кажите, шта ваша љубав мисли о овоме?
Прводруги 12: Пошто Свети и Васељенски Шести Сабор (канони 31. и 59) подвргава свргнућу оне клирике који врше службу (λειτουργοῦντας), или крштавају, у богомољама које су унутар (неке) куће, без сагласности епископа, и ми то исти потврђујемо. Јер кад Света Црква (Православна) право управља и заступа реч Истине (ὀρθοτομούσης καὶ τὸν ἀληθῆ λόγον πρεσβευούσης - 2Тим. 2, 15), и очувава и научава часноме живљењу (τῆς πoλιτείας = начину живота), било би непристојно и непобожно допустити онима који живе неваспитано и неуредно, и увлаче се у куће, да руше њен (= Цркве) благопоредак и испуњују је многим немирима и саблазнима. Зато сада Свештени и Богопомагани (θεοσυνέργητυς) овај Сабор, сагласан са Светим и Васељенским Шестим Сабором, одреди: да буду одређивани они који ће литургисати (= вршити Службу) у богомољама које су у (некој) кући, а одређивање њих вршиће месни епископ. А ако се неки мимо ових дрзну, без сагласности епископа, да улазе у куће и дотакну се Службе, нека се свргну; а који узимају удела у њиховом општењу (κοινωνίας = Причешћу), нека подлегну одлучењу.
Зонара: Это правило, кажется, решительно запрещает быть крещению в молитвеннице находящейся внутри дома, а дерзнувшего это сделать посвященного извергает, а мирянина отлучает. А двенадцатое правило Двукратного Собора, бывшего во храме святых Апостолов, требует, чтобы литургисающие в молитвеннице, находящейся внутри дома, были избраны, то есть, определены, особо назначены местным епископом. Итак, из обоих сих правил выводится то заключение, что и несовершенно запрещено совершать священнодействие в такой молитвеннице и крестить, и не всякому дозволено. Но отцы хотели, чтобы имеющие священнодействовать в молитвенницах были определенные и известные, и чтобы кроме их, другому не дозволено было это делать, и чтобы это не было предоставлено произволу каждого священника, чтобы дозволение на это получаемо было от епископа страны. Те, которые совершают сие по собственному дерзновению, подлежат извержению, а имеющие с ними общение отлучаются. И тридцать первое правило сего шестого собора повелевает священнодействовать и крестить в таковом молитвенном доме по изволению епископа.
Аристен: В молитвенных храминах, устроенных внутри дома, не должно совершать крещения. Не соблюдений сего клирик извергается, а мирянин отлучается. Тридцать первое правило настоящего собора в молитвенной храмине, находящейся внутри дома, дозволило священнодействовать по изволению епископа страны. А пятьдесят осмым правилом Лаодикийского собора епископам и пресвитерам это запрещено. А крещение совершать в таких молитвенных храминах настоящее правило запрещает и повелевает, имеющим удостоится божественного просвещения приходить к кафолическим церквам и в них принимать сей дар. В противном случае преступающий определенное клирик извергается, а мирянин отлучается.
Валсамон: Заметь написанное в объяснение настоящего правила, но следуй более новеллам Философа, а не настоящему правилу о крещениях, совершаемых в молитвенницах.