Од Светога дана Васкрсења Христа Бога нашега па до Нове Недеље (= Томине), сву седмицу верни треба да у Светим Црквама неизоставно проводе у псалмима и химнама и песмама духовним (Еф. 5,19), радујући се у Христу и празнујући, и слушајући читања Божанствених Писама, и наслађујући се Светим Тајнама. Јер ћемо тако бити саваскрсавани и саузношени са Христом. Нека, зато, у споменуте дане никако не бивају коњске трке, или друге какве јавне представе (δημώδεις θέας = масовни спектакли).
Од светога дана васкрсења Христа Бога нашега па до нове недјеље, уза сву седмицу морају вијерни да у светим црквама непрестано проводе у псалмима и појању и пјесмама духовним, радујући се у Христу и светкујући, и да слушају читања из божаственог писма и да се наслађују светим тајнама; јер ћемо тим начином заједно са Христом и ми ускрснути и узнијети се. Нека зато никако не буду у споменуте дане ни коњске трке, ни друге какве народне игре.
Ἀπὸ τῆς ἁγίας ἀναστασίμου Χριστοῦ τοῦ Θεοῦ ἡμῶν ἡμέρας, μέχρι τῆς καινῆς Κυριακῆς, τὴν ὅλην ἑβδομάδα ἐν ταῖς ἁγίαις ἐκκλησίαις σχολάζειν δεῖ ἀπαραλείπτως τούς πιστούς ἐν ψαλμοῖς, καὶ ὕμνοις, καὶ ᾠδαῖς πνευματικαῖς, εὐφραινομένους ἐν Χριστῷ, καὶ ἑορτάζοντας, καὶ τῇ τῶν θείων Γραφῶν ἀναγνώσει προσέχοντας, καὶ τῶν ἁγίων μυστηρίων κατατρυφῶντας. Ἐσόμεθα γὰρ οὕτω Χριστῷ συνανιστάμενοί τε, καὶ συνανυψούμενοι. Μηδαμῶς οὖν ἐν ταῖς προκειμέναις ἡμέραις ἱπποδρόμια, ἢ ἑτέρα δημώδης θέα ἐπιτελείσθω.
Ап. 9: Све верне који долазе (у Цркву) и слушају (Свето) Писмо, а не остају за време молитве и Светога Причешћа (τῇ ἀγίᾳ μεταλήψει), као такве који узрокују неред у Цркви, треба (их) одлучити.
Трул. 24: Никоме, ко припада свештеноме чину, или монаху није дозвољено да одлази на коњске трке (на хиподром), или да присуствује скарадним (θυμελικῶν = позоришно-циркуским) играма. Па и ако је неки клирик позван на свадбу, чим се појаве замамљиве игре, нека устане и одмах се удаљи, јер нам тако заповеда наука Отаца (= канон 54. Лаодикијски). А ако се неко у томе затече, или нека престане, или нека буде свргнут.
Трул. 51: Сасвим забрањује овај Свети и Васељенски Сабор такозване циркузанте (μίμους = пантомимичаре) и њихова позоришта, затим да бивају ловачке представе, и плесања на позорници. Ако ли неко овај канон презире, и ода се нечему од овога забрањеног, ако је клирик, нека буде свргнут; а ако је лаик, нека буде одлучен.
Антиох. 2: Сви који долазе у Цркву и слушају Свето Писмо, али не учествују заједно са народом у молитви, или се одвраћају од Светога Причешћа Евхаристије, по неком нереду (ἀταξίαν = беспоретку), такви да буду одстрањени из Цркве, док се не исповеде и не покажу плодове покајања, и тада молећи могу добити опроштај. Не треба општити са изопштенима (μὴ κοινωνεῖν τοῖς ἀκοινωνήτοις = нє приобьщатисѧ къ неприобьщєнъıимъ), нити се молити са окупљанима по кућама, који се не моле са Црквом, нити примати у једној Цркви оне који се не окупљају (= на Литургију) у другој Цркви. Ако ли се нађе неки епископ, или презвитер, или ђакон, или други из канона (клиракâ), да општи са изопштенима, нека и он буде изопштен, као онај који квари канон Цркве (τὸν κανόνατης Ἑκκλησίας = канонъı црквьнъıѧ).
Картаг. 15: Такође би угодно (одредити): да било који од епископâ, или презвитерâ, или ђаконâ, или клирикâ, ако се против њега покрене кривична или грађанска ствар у Цркви, па занемари Црквени суд, и захте се оправдати (καθαρθῆναι = purgare = очиститисѧ) код световних судова, макар одлука била донета у његову корист, ипак ће изгубити своје место. И ово важи о кривичној ствари; а ако је ствар била грађанска, губи оно у чему је победио (= добио), ако хоће да своје место задржи. И ово још би угодно (одредити): да, ако је учињен призив (= пренос апелацијом) од било којих црквених судија на друге црквене судије, који имају већу власт, то неће нанети никакву штету онима чија се пресуда укида, ако не може бити доказано да су судили или из непријатељства, или пристрасно, или нечим подмићени. Ако су пак договором страна (у спору) биле изабране судије, макар им број био и мањи од одређенога, (тада) не може бити призива (= апелације). И да деца свештеничка не могу изводити светска позоришта, нити (их) гледати, јер је то и свима хришћанима свагда проповедано: да се од тога уздржавају, и да не прилазе тамо где су богохулства.
Картаг. 60: И ово још треба тражити код хришћанских царева: пошто се, противно Божанственим заповестима, у многим местима држе тако гозбе, које су претходно уведене из незнабожачке заблуде, тако да се и неки хришћани тајно сакупљају с незнабожцима на церемоније истих, нека заповеде да такве (гозбе) буду забрањене и у градовима и по имањима. Штавише, и у саме дане рођенданâ Блажених Мученика, у неким градовима, па чак и у самим Свештеним местима, не зазиру да такве грехе чине; у које дане, што је стидно и рећи, гнусна плесања на пољима и трговим изводе, тако да, насрћући ласцивним увредама (λαγναῖς ὕβρεσιν = injuriis lasciventibus = нечистъıми роугании), вређају част домаћицâ и стид других многобројних жена, које побожно на тај Свети дан долазе, тако да скоро треба бежати и од саме Свете вере (хришћанске).
Картаг. 61: И ово још треба тражити (од царева): да се спрече приказивања позоришних игара Недељом и у остале Светле дане Хришћанске вере; особито пак што се током осам дана Свете Пасхе масе већма стичу на хиподроме него ли у Цркву, (зато) треба да буду премештени одређени за њих дани, када се подударе (са Пасхом или Празником), и не треба ико од хришћана да буде принуђиван на та гледања.
Зонара: Званные от Христа мы должны праздновать, заботясь не об удовольствиях своих, роскоши и праздности, но веселясь духовно. А духовное веселие состоит в том, чтобы петь Господу и прославлять Его за чудеса, которые Он сотворил, избавив нас от рабства диаволу. Итак, правило хочет, чтобы так именно мы праздновали праздник Пасхи, упражняясь всю седмицу в церквах, поя Господеви во псалмех и пениих, и таким образом торжествуя во Христе со вниманием занимались чтением божественных писаний и наслаждались божественных Таин. И таким образом, говорит, со Христом купно воскреснем и вознесемся; воскреснем от греховного падения и дольней и земной жизни, а вознесемся к высшему и по истине духовному житию. Посему во всю седмицу Пасхи собор не дозволяет быть ни конскому ристанию, ни другим народным зрелищам, на которые собирается народ смотреть происходящее.
Аристен: Всю седмицу после Воскресения всякий верный должен посещать церковь. Верные должны упражняться во святых церквах и выражать свою радость во псалмех и пениях в течение всей седмицы по святом Воскресении Христа истинного Бога нашего.
Валсамон: Седмица, следующая по святом Воскресении Господа и Бога и Спасителя нашего Исуса Христа, во всем почитается как один день Господень; а по не преклонению колен и вся пятидесятница. А как некоторые праздник и торжество почитали поводом к учреждению конских ристалищ, а также и кроме сего других народных увеселительных зрелищ; то отцы определили, чтобы мы не так праздновали эту пасхальную седмицу, но боголюбезно и по возможности свято, то есть, упражнялись в церквах и питали себя божественными песнопениями, и, поелику сделались достойными праздновать Воскресение Господа, то чтобы наслаждались божественными тайнами и совоскресили Воскресшему и Возведшему нас на небо Христу Богу нашему. Итак, заметь, что все верные должны быть готовы приобщаться святых Таин каждый день, если возможно, как об этом и прежде сказано в других правилах. – Иной может спросить: каким образом при таком определении правила, по прошествии трех дней этой седмицы, ремесленники занимаются своими работами? Думаю, что они худо поступают. Хотя настоящим правилом не наказываются такие нарушители праздника, но по другому правилу, которым миряне, за исключением земледельцев, занимающиеся работами в воскресный день подвергаются отлучению, должны быть подвергнуты наказанию и эти. Ищи еще 54-ю новеллу императора господина Льва Мудрого, в которой предписывается, чтобы и самые земледельцы не работали в воскресный день. Таким образом запрещено и им работать во всю пасхальную седмицу, потому что она почитается как один день Господень.