Ако ко насилује незаручену девојку, нека буде одлучен; није му допуштено да узме другу (за супругу), него да држи ону коју је (тако) изабрао, макар да је и сиромашна.
Ако ко насилује незаручену дјевојку, нека се одлучи; нити му је допуштено другу узимати, него треба да држи ону, коју је на такав начин изабрао, макар да је и сиромашна.
Εἰ τις παρθένον ἀμνήστευτον βιασάμενος ἔχοι, ἀφοριζέσθω· μὴ ἐξεῖναι δὲ αὐτῷ ἑτέραν λαμβάνειν, ἀλλ᾿ ἐκείνην κατέχειν, ἣν καθῃρετίσατο, κἂν πενιχρὰ τυγχάνῃ.
IV Вас. 27: За отмичаре жена, под изговором супружанства, или судеонике (у томе), или оне сагласне са отмичарима, Свети Сабор одреди: ако су клирици, да буду збачени са свога степена; а ако су лаици, да буду анатемисани.
Трул. 92: За отмичаре женâ, под изговором супружанства, или судеонике (у томе), или сагласне са отмичарима, одреди Свети Сабор (Халкидонски 27): ако су клирици, да буду збачени са свога степена; а ако су лаици, да буду анатемисани.
Трул. 98: Који ради брачне заједнице узме женску заручену другоме, још док је заручник жив, нека подлегне осуди за прељубу.
Анк. 11: Девојке које су биле верене, па су их потом други отели, – (Сабор) нађе за сходно да буду враћене заручницима, макар да су и насиље од других претрпеле.
Вас. Вел. 22: Који отмицом имају жене, ако су отели већ заручене другима, не треба их примати раније док оне не буду одузете од њих и предане под власт почетним заручницима, да их или ако хоће узму, или (их) отпусте. Ако ли пак неко узме слободну (=незаручену), треба је одузети (од њега) и вратити је родбини; и оставити на вољу родбини, били то родитељи, или браћа, или други старији девојчини: ако они хоће да му је даду, нека се утврди та свеза, а ако не пристану, не треба (их) принуђивати. Који пак има жену, коју је (претходно) или тајно или силом обешчастио, мора спознати (=издржати) епитимију за блуд. А епитимија за блуднике одређена је на четири године: прве године удаљити их од молитава и да плачу при вратима Цркве; друге године примити (их) на слушање (Св. Писма); треће на покајање; четврте да стоје са народом, али не учествују у Приносу (Евхаристије), и потом им допуштати општење Доброга (тј. Причешће).
Вас. Вел. 25: Ко држи за жену ону коју је пре сам обешчастио, поднеће епитимију за оскврњење, а да је има за жену допушта (му) се.
Вас. Вел. 26: Блуд није брак, нити почетак брака. Зато, ако је могуће раздвајати оне који се кроз блуд састављају (у брак), то је најбоље. Ако ли пак хоће на сваки начин да живе заједно, нека познају (=издрже) епитимију за блуд, и нек се оставе (тако), да не буде нешто горе.
Вас. Вел. 30: За отмичаре (девојке) немамо стари канон, него изнесосмо своје мишљење: да три године буду ван општења молитава, и ови и саучесници њихови (у отмици). А ако је то (=отмица) без насиља, онда је без одговорности (=казни), ако није било оскврњења (девојке), нити је (одвођење) сматрано крађом. Удовица пак самовласна је и у вољи јој је да последује (отмичару); тако да не требамо бринути о спољашњим формама.
Вас. Вел. 69: Чтец, ако пре брака ступи у сношај са својом заручницом, пошто годину буде одлучен, примиће се (опет) да чита (у Цркви), остајући (даље) без унапређења; ако ли без заручења ступи (са женском) у тајни сношај (κλεψιγαμήσας = као бракокрадљивац), нека престане од службе. Исто тако и служитељ (ὑπηρέτης = ипођакон).
Зонара: Кто насильно растлил девицу, если она была обручена кому нибудь, тот наказывается как прелюбодей; а если - не обрученную; то правило определяет, чтобы он держал ее, а не отсылал, хотя бы она и убога была, и может быть не достойна его. А по гражданскому закону наказывается иначе.
Аристен: Учинивший насилие девице отлучается и должен удержать ее, хотя бы она была и бедная. Учинивший насилие не обрученной девице и растливший ее должен быть отлучен; и не должно быть ему дозволено взять иную, но он должен удержать ту, которую избрал, хотя бы и убога была. А осьмая статья, помещенная в 81-й главе 37-го титула 60-й книги Василик предписывает таковому нос отсечь, и третью часть его имения отдать насилованной им и растленной девице.
Валсамон: Настоящее правило говорит, что отлучается учинивший насилие девице не обрученной никому другому, и принуждается сожительствовать с нею, хотя бы и убога была, хотя бы не достойна была рода его, а не разлучаться с нею и не брать другую. И это постановлено настоящим правилом; ибо учинивший насилие обрученной наказывается как прелюбодей. Ищи еще 93-е правило 6-го Собора. А о том, чтобы учинивший насилие имел насилованную женою, хотя бы она и убога была, - и не сочетавался с другою - должно сделать изыскание. Ибо, зачем дозволено, чтобы учинивший насилие, и после сего имел насилованную женою, и не брал в супружество другую, и притом когда закон (в 60-й книге, 37-м титуле, 81-й главе Василик) говорит: насилующий девицу и растливший ее должен подлежать отсечению носа и отдать ей третью часть своего имущества? Кажется, и настоящее правило разумеют, следуя третьей главе 37-го титула 60-й книги Василик, в которой определяется, чтобы тот, кто имеет наложницей честную женщину, был принуждаем взять ее в общение брака, и за насилие отлучают учинившего оное, а для спасения девицы принуждают его законно с нею сочетаться. Читай еще настоящего собрания титула 9-го, главу 30-ю и написанное в ней, и Василик книга 60-я, титул 58-й, главу 3-ю, в которой говорится: пусть не вступает в брак похищенная с похитителем; но если и согласятся на такое сожительство родители ея, подлежат ссылке. И не находи здесь противоречия; ибо иначе наказывается похитивший девицу, и иначе растливший девицу насилием. И похищение за бесстыдство похитившего не извиняется; а растление, совершенное через насилие, если допущено подвергшеюся растлению, извиняется. Совокупившийся с девицей по ея желанию иначе наказывается; ибо закон в книге 60-й, титула 37-м главе 80-й говорит: "совокупляющийся с отроковицею девою с ея согласия, но при неведении о сем ея родителей, когда дело откроется, если хочет взять ее в жену и соглашаются и родители, пусть состоится союз. Если же одна сторона родителей, то есть того или другого лица не пожелает, и если состоятелен учинивший растление, то пусть он даст растленной девице одну литру золота; а если не состоятелен, пусть даст половину своего имущества; если же он совершенно бедный, то, по телесном наказании и острижении волос, пусть будет сослан в ссылку.