Божанствено Писмо нам је заповедило да се удаљујемо од крви, и удављенога, и блуда (ДАп. 15, 29; Пост. 9, 4; Лев. 17, 10–15). Зато, оне који због лакомог стомака свог неким вештим начином спремају крв било које животиње као јестиво, па је тако једу, подвргавамо одговарајуће епитимији. Ако се ко усуди од сада да на било какав начин једе крв животиње, ако је клирик, нека се свргне; а ако је лаик, нека буде одлучен.
Божанствено нам је писмо паложило, да се ваља чувати од крви, од удављенога и од блуда. Зато, као што и треба, потчињавамо казни оне, који због лакоме своје утробе, вјештачким каквим начином спремају за једење крв ма које било животиње, пак је тако једу. Који се дакле усуди у напријед ма на какав било начин јести крв животиње, ако је клирик, нека се свргне, ако ли је свјетовњак, нека се одлучи.
Ἡ θεία ἡμῖν Γραφὴ ἐνετείλατο, ἀπέχεσθαι αἵματος, καὶ πνικτοῦ, καὶ πορνείας. Τοῖς οὖν διὰ τὴν λίχνον γαστέρα αἷμα οἱουδήποτε ζῴου τέχνῃ τινί κατασκευάζουσιν ἐδώδιμον, καὶ οὕτω τοῦτο ἐσθίουσι, προσφόρως ἐπιτιμῶμεν. Εἴ τις οὖν ἀπὸ τοῦ νῦν αἷμα ζῴου ἐσθίειν ἐπιχειρήσοι οἱῳδήτινι τρόπῳ, εἰ μὲν κληρικὸς εἴη, καθαιρείσθω· εἰ δὲ λαϊκὸς ἀφοριζέσθω.
Ап. 63: Ако неки епископ, или презвитер, или ђакон, или уопште (неко) из свештеничког каталога (= клира), буде „јео меса у крви душе његове“, или „ задављено од зверова“, или „мрцину“, нека буде свргнут, јер је ово Закон (Божији) забранио (Пост. 9, 4; Изл. 22, 31; ПЗак. 14, 21); а ако је лаик, нека буде одлучен.
Гангр. 2: Ако ко осуђује онога који побожно и с вером једе месо, без крви и идолскога приноса и удављенога (ДАп.15, 29), као да због тог јеђења нема наде (на спасење), нека је анатема.
Зонара: В Деяниях предписано воздерживаться от крови и удавленины и блуда (Деян. 15, 29). Ибо, когда некоторые говорили, что верующие должны быть обрезываемы, то Апостолы и брат Божий Иаков собравшись советовались о сем и заповедали верным воздерживаться идоложертвенного и крови и удавленины и блуда, и не возлагать на них более никакой тяготы. И в книге Бытия заповедано: мяса в крови души да не снесте (Быт. 9, 4). Итак, следуя божественному Писанию и божественные отцы, когда узнали, что некоторые разными способами из крови закалаемых животных приготовляют снеди и вкушают их, запретили этим правилом делать что-либо таковое, подвергая делающих что-либо таковое клириков наказанию извержения, а мирян наказанию отлучения.
Аристен: Клирик, ядущий кровь, извергается, а мирянин отлучается. Ясно.
Валсамон: В Деяниях Апостольских предписано, чтобы мы никак не ели крови, или удавленного животного, и воздерживались от блуда. И Моисеев закон повелевает: да не снесте крове (Лев. 17, 12). Итак, поелику некоторые, хотя не ели крови, но приготовляли некоторые снеди из других веществ и из крови и говорили, что они соблюдают постановление божественного Писания потому, что не ели крови непосредственно; то святые отцы определили устранить такое толкование божественного законоположения, и того, кто употребляет в пищу кровь какого-либо животного, в каком бы то ни было виде, или приготовлении, если клирик, извергать, а мирянина отлучать. Таково содержание правила. А латиняне без разбора едят удавленину, и жители Адрианополя, как слышу, употребляют кровь животных в некоторых снедях. Ищи еще 58-ю новеллу императора господина Льва Философа, в которой определяется: тех, которые продают, ли едят в каком бы то ни было виде кровяное, лишать имения и подвергать телесному наказанию, - наказывать острижением волос на теле, и осуждать на всегдашнее изгнание; начальников, не преследующих сего, подвергать взысканию в десять литр золота.