Није дозвољено православном човеку да се жени са женом јеретиком, нити православној жени да ступи у брак са човеком јеретиком. Ако ли се и покаже да је неко уопште тако нешто учинио, нека се брак сматра ништавним, и незаконита женидба нека се развргне. Јер не треба мешати несмешиво, нити са овцом састављати вука, нити са Христовим уделом (τῇ τοῦ Χριστοῦ μερίδι = кь Христовѣ части) — удео (κλῦρον = жребий) грешникâ. Ко преступи ово, од нас одређено, нека буде одлучен. Ако су пак неки (брачни пар), још будући у неверству (= тј. нехришћани) и још не прибројани стаду Православних, а међусобно се саставили законитим браком, па затим један (супружник) изабравши добро, приступи светлости Истине (и крсти се), а други остане окован свезом заблуде, не хотећи усмерити очи своје ка Божанским зрацима, а притом неверујућа (жена) хоће да живи са верним (мужем), или обратно: неверник са верном, — нека се не раздвајају (= не разводе), по Божанственоме Апостолу: „јер се посвети неверујући са женом (верујућом), и жена неверујућа посвети се мужем (верујућим)“ (1Кор. 7, 14).
Нека је забрањено човјеку православноме, да се cjeдини са женом јеретичком, исто и жени православној, да се вјенча са човјеком јеретиком. Ако се открије, да је ко тако што учинио, брак нека се сматра ништавим, и незаконита свеза нека се развргне; јер не треба, да се мијеша оно, што се не може мијешати, нити састављати са овцом вука, ни са Христовим дијелом нашљедство грјешника. Ко преступи ово, што смо ми установили, нека се одлучи. Али ако су се неки, док су још у невјерству били и док још нијесу били прибројени стаду православних, саставили били законитим браком, пак за тијем један супруг, изабравши добро, обрати се к свјетлости истине, а други, остане прикован заблуди, не хотећи управити очи своје на божанствене зраке, и ако при томе жени, која не исповиједа праву вјеру, буде угодно живјети са мужем који исповиједа праву вјеру, или обратно мужу, који не исповиједа праву вјеру са женом, која исповиједа праву вјеру, нека се међу собом не дијеле, по божанственоме апостолу: јер се посвети муж који не исповиједа праву вјеру женом, која исповиједа праву вјеру и посвети се жена, која не исповиједа праву вјеру мужем, који исповиједа праву вјеру (1Кор 7, 14).
Μὴ ἐξέστω ὀρθόδοξον ἄνδρα αἱρετικῇ συνάπτεσθαι γυναικί, μήτε μὴν αἱρετικῷ ἀνδρὶ γυναῖκα ὀρθόδοξον συζεύγνυσθαι· ἀλλ᾿ εἰ καὶ φανείη τι τοιοῦτον ὑπό τινος τῶν ἁπάντων γινόμενον, ἄκυρον ἡγεῖσθαι τὸν γάμον, καὶ τὸ ἄθεσμον διαλύεσθαι συνοικέσιον· οὐ γὰρ χρὴ τὰ ἄμικτα μιγνύναι, οὐδὲ τῷ προβάτῳ τὸν λύκον συμπλέκεσθαι, καὶ τῇ τοῦ Χριστοῦ μερίδι τὸν τῶν ἁμαρτωλῶν κλῆρον· εἰ δὲ παραβῇ τις τὰ παρ᾿ ἡμῶν ὁρισθέντα, ἀφοριζέσθω. Εἰ δέ τινες, ἔτι ἐν τῇ ἀπιστίᾳ τυγχάνοντες, καὶ οὔπω τῇ τῶν ὀρθοδόξων ἐγκαταλεγέντες ποίμνῃ, ἀλλήλοις γάμῳ νομίμῳ ἡρμόσθησαν, εἶτα ὁ μέν, τὸ καλὸν ἐκλεξάμενος, τῷ φωτὶ τῆς ἀληθείας προσέδραμεν, ὁ δέ, ὑπὸ τοῦ τῆς πλάνης κατεσχέθη δεσμοῦ· μὴ πρὸς τὰς θείας ἀκτῖνας ἀτενίσαι ἑλόμενος, (εὐδοκεῖ δὲ τῷ πιστῷ ἡ ἄπιστος συνοικεῖν, ἢ τὸ ἔμπαλιν, ὁ ἄπιστος τῇ πιστῇ), μὴ χωριζέσθωσαν, κατὰ τὸν θεῖον Ἀπόστολον· ἡγίασται γὰρ ὁ ἄπιστος ἀνὴρ ἐν τῇ γυναικί, καὶ ἡγίασται ἡ ἄπιστος γυνὴ ἐν τῷ ἀνδρί.
IV Вас. 14: Пошто је у неким областима допуштено чтецима и појцима да се жене, Свети Сабор одреди: да нико од њих не може узети жену неправославну. Они пак који су из таквог брака већ стекли децу, ако су од њих рођену децу већ били крстили код јеретика, да их приведу у заједништво (τῇ κοινωνίᾳ = општење) Католичанске (= Саборне) Цркве; а ако нису крштена, не могу их више код јеретика крштавати, нити сјединити браком са јеретиком или Јудејом или Јелином (= незнабошцем), осим ако лице које се сједињује (браком) са Православним не обећа да ће прећи у Православну веру. А ако неко преступи ову одредбу Светог Сабора, Нека подлегне канонској епитимији.
Лаод. 10: Да чланови Цркве не треба индиферентно (ἀδιαφόρως = безразлично) да своју децу сједињују у брак са јеретицима.
Лаод. 31: Не треба ни са једним јеретиком брак склапати, или (за јеретике) давати синове или кћери, него их пре треба узимати, ако обећају да ће постати хришћани.
Картаг. 21: Такође би угодно (одредити): да деца клирикâ не ступају у брак са многобошцима или јеретицима.
Зонара: Священные и божественные отцы сего собора постановляют закон о вступающих ныне в брачное общение, и предполагают, что один из них верный, а другая неверная, или наоборот, и запрещают таковые супружества, а если они совершены, повелевают расторгать: ибо не должно, говорят, смешивать несмешиваемое, потому что если у сожительствующих душевное расположение относительно веры противоположно, то как они будут единодушны в прочем? Или как не сходясь и не имея общения в большем, то есть, в вере, они сойдутся между собою и будут иметь общение в прочем? Посему они хотят, чтобы нарушители настоящего правила, по уничтожении такого незаконного брака, подвергаемы были отлучению. Это говорят отцы о сочетавшихся в брачное между собою общение ныне, когда один – православный, а другая – не православная. Если же в то время, когда вступали в брак, оба супруга не были православны, а потом одно из сих лиц познало истину и присоединилось к вере, а другое еще находится во тме заблуждения; то и сии отцы определяют следовать заповеди великого Павла. Ибо говорит, если с верным желает сожительствовать неверная или обратно, они не должны быть разлучаемы: святится бо муж неверен о жене (1 Кор. 7, 14) и обратно.
Аристен: Брак с еретиками не имеет силы; но заключившие оный прежде присоединения к вере могут оставаться в браке, если пожелают. Не должно быть дозволено православному сочетаться с женою еретическою, или обратно. Если же некоторые, будучи неверными, соединились законным браком, а потом один присоединился к вере, а другая остается еще в заблуждении, и верный благоволит жить с неверною, или обратно, они не должны быть разлучаемы по божественному Апостолу Павлу.
Валсамон: Гражданский закон определяет, что брак есть общение и соучастие в божественном и человеческом праве. Соответственно сему святые отцы определяют, чтобы православный муж не сочетавался по закону брака с еретическою женою, или обратно; но если бы когда-нибудь случилось что-нибудь такое, определяют расторгать таковое сожитие, как несостоятельное. Ибо какое, говорит, будет общение у волка с овцею, когда они во всем противоположно думают и враждуют по причине различия образа их жизни? И не только определяют расторгать такое сожительство, но и подвергать отлучению того, кто дерзнет сделать что-либо такое. Но если, говорят, один из супругов примет православную веру; то из-за этого не должно быть расторгнуто сожительство. Ибо великий Апостол Павел, в своем послании к Коринфянам, определил не разлучать таких, потому что святился неверный муж чрез верную жену и обратно, святится неверная жена чрез уверовавшего мужа. И есть надежда, что и оба супруга в последствии будут единомысленны в вере вследствие принятия одним из них православной веры. Итак, заметь настоящее правило в приложении к христианам Иверской страны, которые дочерей своих безразлично выдают в замужество за агарян. Заметь также и следующие слова правила: «и аще притом неверной жене угодно сожительствовати верному мужу, или напротив, мужу неверному с женою верною: то да не разлучатся» Ибо если который из них захочет разлучится, то брак тотчас должен быть расторгнут. Это и было во дни святейшего патриарха господина Феодота, ибо трубач Василик, после принятия крещения, по патриаршему определению, был разведен с его неверною женою, которая не согласилась на убеждение мужа принять крещение. Прочти еще 10-ю главу 1-го титула настоящего собрания и что в ней написано.