Исто тако би одређено: да ниједан (епископ) администратор не може заузети ону катедру (= епископију) којој је дат (као) администратор (μεσίτης = intercessor = ходатаи), због било којег старања о народу или настале распре, него да се стара да се њима за годину постави (προνοεῖσθαι = provideat) епископ; ако пак ово занемари, нека се, по истеку године, одреди други администратор.
Ὁμοίως ὡρίσθη, ὥστε μηδενὶ ἐξεῖναι μεσίτῃ τὴν καθέδραν κατέχειν, ᾗ τινι μεσίτης δέδοται, διὰ οἱασδήποτε τῶν λαῶν σπουδὰς ἢ διχοστασίας, ἀλλὰ σπουδάζειν ἐντὸς ἐνιαυτοῦ τοῖς αὐτοῖς προνοεῖσθαι ἐπίσκοπον· εἰ δὲ περὶ τοῦτο ἀμελήσοι, μετὰ τὴν περαίωσιν τοῦ ἐνιαυτοῦ ἕτερος ψηφισθῇ μεσίτης.
Ап. 36: Ако неки епископ, кад је већ хиротонисан (χειροτονηθείς), неће да прими службу (τὴν λειτουργίαν) и старање о народу, које му је поверено, такав нека буде одлучен док се не прихвати; исто тако и презвитер, и ђакон. Ако пак он пође (на службу), а не буде примљен, не по својој вољи, него по злоби народа, (тада) он нека остане епископ, а клир дотичнога града нека буде одлучен зато што нису били (добри) васпитачи таквом непокорном народу.
IV Вас. 25: Пошто неки митрополити, као што чусмо, пренебрегавају поверена им стада и одлажу постављања (τὰς χειροτονίας) епископа, Свети Сабор одређује: да хиротоније (τὰς χειροτονίας) епископа буду у току три месеца, осим ако нека неопходна потреба не учини да се продужи одлагано време. А ако то не учини (митрополит), нека подлегне Црквеној епитимији. Иметак пак удове Цркве нека буде неокрњено очуван од економа исте Цркве.
Трул. 35: Не сме нико од свих митрополита да, после смрти епископа, који је подручан његовом престолу, узима или себи присваја ствари његове или његове Цркве, него нека (те ствари) буду под надзором клира Цркве којој је покојник био председник, док се не постави други епископ. Осим ако у тој Цркви не остане клирика, тада ће их (= ствари) митрополит чувати неповређене, и све ће их предати епископу који ће бити постављен.