За отмичаре женâ, под изговором супружанства, или судеонике (у томе), или сагласне са отмичарима, одреди Свети Сабор (Халкидонски 27): ако су клирици, да буду збачени са свога степена; а ако су лаици, да буду анатемисани.
У погледу оних, који отимљу жене под изговором супруштва, или судјелују томе, или помажу отмичарима, наређује свети сабор, да се збаце са свога степена, ако су клирици, а ако су свјетовњаци, да се предаду анатеми.
Τοὺς ἁρπάζοντας γυναῖκας ἐπ᾿ ὀνόματι συνοικεσίου, ἢ συμπράττοντας, ἢ συναιρομένους τοῖς ἁρπάζουσιν, ὥρισεν ἡ ἁγία σύνοδος, εἰ μὲν κληρικοὶ εἶεν, ἐκπίπτειν τοῦ οἰκείου βαθμοῦ· εἰ δὲ λαϊκοί, ἀναθεματίζεσθαι.
Ап. 67: Ако ко насилује незаручену девојку, нека буде одлучен; није му допуштено да узме другу (за супругу), него да држи ону коју је (тако) изабрао, макар да је и сиромашна.
IV Вас. 27: За отмичаре жена, под изговором супружанства, или судеонике (у томе), или оне сагласне са отмичарима, Свети Сабор одреди: ако су клирици, да буду збачени са свога степена; а ако су лаици, да буду анатемисани.
Анк. 11: Девојке које су биле верене, па су их потом други отели, – (Сабор) нађе за сходно да буду враћене заручницима, макар да су и насиље од других претрпеле.
Вас. Вел. 22: Који отмицом имају жене, ако су отели већ заручене другима, не треба их примати раније док оне не буду одузете од њих и предане под власт почетним заручницима, да их или ако хоће узму, или (их) отпусте. Ако ли пак неко узме слободну (=незаручену), треба је одузети (од њега) и вратити је родбини; и оставити на вољу родбини, били то родитељи, или браћа, или други старији девојчини: ако они хоће да му је даду, нека се утврди та свеза, а ако не пристану, не треба (их) принуђивати. Који пак има жену, коју је (претходно) или тајно или силом обешчастио, мора спознати (=издржати) епитимију за блуд. А епитимија за блуднике одређена је на четири године: прве године удаљити их од молитава и да плачу при вратима Цркве; друге године примити (их) на слушање (Св. Писма); треће на покајање; четврте да стоје са народом, али не учествују у Приносу (Евхаристије), и потом им допуштати општење Доброга (тј. Причешће).
Вас. Вел. 30: За отмичаре (девојке) немамо стари канон, него изнесосмо своје мишљење: да три године буду ван општења молитава, и ови и саучесници њихови (у отмици). А ако је то (=отмица) без насиља, онда је без одговорности (=казни), ако није било оскврњења (девојке), нити је (одвођење) сматрано крађом. Удовица пак самовласна је и у вољи јој је да последује (отмичару); тако да не требамо бринути о спољашњим формама.
Вас. Вел. 42: Бракови који бивају без (сагласности) власника (= родитеља или господара), блуд су. Зато, кад је жив отац или господар, нису без одговорности они који се саставе, док, ако господари одобре ту свезу, тада брак добија сигурност.
Вас. Вел. 43: Ко нанесе смртни ударац ближњему, убица је, било да је започео ударац, било да се бранио.
Зонара: Это правило есть двадцать седьмое халкидонского собора. Посему мы сказали об этом предмете там.
Аристен: Похищающие женщин и содействующие и соизволяющие, если клирики, извергаются; а миряне предаются анафеме. Двадцать седьмое правило халкидонского собора содержит в себе тоже самое, что и настоящее правило; а там мы писали, что доколе похитители не возвратят похищенную ея жениху, если она была прежде обручена, или родителям ея, если свободна, дотоле не избегнут анафемы, если они миряне.
Валсамон: Настоящее правило есть 27-е правило халкидонского собора без изменения. Ищи, что в нем написано, и еще 9-го титула настоящего собрания 30-ю главу и что написано в ней; также и 67-е Апостольское правило. А что, если кто похитит женщину не под именем супружества, но для блудодеяния, неужели не должен быть наказан вместе с содействовавшими ему и соизволившими? Решение. И тем паче. Об этом не может быть и вопроса; а в отношении к тому вопрос возбуждался предлогом супружества; ибо некоторые говорили, что не сделал никакого зла тот, кто похитил женщину за тем, чтобы законным образом сочетаться с нею, которая была, может быть, недостойна рода его и потому более была и уведена. Отцам это не было угодно, потому что может поощрять зло и ниспровергать добрый порядок в городах. – Еще кто-нибудь спросит: если похищенная после похищения пожелает законным образом жить с похитителем, - должно ли ее слушать? Решение. Никаким образом. Ибо 143-я Юстинианова новелла, то есть 3-я глава 58-го титула 60-й книги (Василик) говорит буквально следующее: «похищенная не должна вступать в брак с похитившим ее; даже если бы родители ея согласились на такое супружество, они сами подвергаются ссылке. А 4-я, 5-я и 6-я главы того же титула и книги говорят, что похищенная получает в свою пользу имущество похитителя, если не хочет вступить в законное супружество с ним; а если захочет сего, отбирается в казну имущество ея, и похитителя и тех, которые соизволяли на это зло, будут ли это родители их, или чужие. Прочти тот же 58-й титул в целом виде и узнаешь, что каждый похитивший какую бы то ни было женщину, хотя бы это была невеста его, хотя бы раба, или отпущенная на свободу, если сделал это с оружием, он сам наказывается мечем, а содействовавшие или соизволявшие ему, после телесного наказания и острижения, лишаются ноздрей; а если без оружия, то у похитителя отсекаются руки, а помощники его, после телесного наказания и острижения, ссылаются в ссылку. Так бывает и в том случае, если и сама женщина дала согласие на похищение ея. Прочти еще 35-ю новеллу императора господина Льва Мудрого.