Такође би угодно (одредити): да деца клирикâ не ступају у брак са многобошцима или јеретицима.
Ὁμοίως ἤρεσεν, ὥστε τέκνα τῶν κληρικῶν ἐθνικοῖς ἢ αἱρετικοῖς γαμικῶς μὴ συνάπτεσθαι.
IV Вас. 4: Који истински и искрено (= чисто) проводе монашки живот, нека се удостоје и одговарајуће части. Но пошто неки, служећи се (само) изговором монаштва (τῷ μοναχικῷ προσχήματι = изгледом, формом монаштва), узнемирују Црквена и грађанска дела (πράγματα =послове), безразложно обилазећи градове, пак чак настоје да сами себи Манастире подижу, одредисмо: да нико и нигде не оснива или подиже Манастир или Молитвени дом без сагласности епископа дотичнога града. А монаси свакога града и места да буду потчињени епископу, и да молитвено тиховање (τὴν ἡσυχίαν) љубе, и да пазе само на пост и молитву (Мт. 17, 21), остајући увек у местима у којима су одрекли се света (ἀπετάξαντο = замонашени); нити се мешају или учествују у Црквеним и житејским (= световним) пословима, напуштајући своје Манастире, осим ако им ради неопходне потребе допусти епископ града. Да се не прима у Манастир ниједан роб ради монаштва, без дозволе свога господара. А који преступи ову нашу одредбу наређујемо да буде одлучен из општења (ἀκοινώνητον), да се Име Божије не хули (1Тим. 6, 1). А епископ града (као надлежни) треба да чини потребно старање о манастирима.
Трул. 72: Није дозвољено православном човеку да се жени са женом јеретиком, нити православној жени да ступи у брак са човеком јеретиком. Ако ли се и покаже да је неко уопште тако нешто учинио, нека се брак сматра ништавним, и незаконита женидба нека се развргне. Јер не треба мешати несмешиво, нити са овцом састављати вука, нити са Христовим уделом (τῇ τοῦ Χριστοῦ μερίδι = кь Христовѣ части) — удео (κλῦρον = жребий) грешникâ. Ко преступи ово, од нас одређено, нека буде одлучен. Ако су пак неки (брачни пар), још будући у неверству (= тј. нехришћани) и још не прибројани стаду Православних, а међусобно се саставили законитим браком, па затим један (супружник) изабравши добро, приступи светлости Истине (и крсти се), а други остане окован свезом заблуде, не хотећи усмерити очи своје ка Божанским зрацима, а притом неверујућа (жена) хоће да живи са верним (мужем), или обратно: неверник са верном, — нека се не раздвајају (= не разводе), по Божанственоме Апостолу: „јер се посвети неверујући са женом (верујућом), и жена неверујућа посвети се мужем (верујућим)“ (1Кор. 7, 14).
Лаод. 10: Да чланови Цркве не треба индиферентно (ἀδιαφόρως = безразлично) да своју децу сједињују у брак са јеретицима.
Лаод. 31: Не треба ни са једним јеретиком брак склапати, или (за јеретике) давати синове или кћери, него их пре треба узимати, ако обећају да ће постати хришћани.