Они пак који одлазе код врачарâ или бајачâ (γόητας ἤ μάντεις), или онима који обећавају да ће кроз демоне учинити нека очишћења или одгоњења (зала), такви нека се тачно испитују и саслушавају: да ли (ни)су, остајући у вери у Христа, неком принудом били наведени на такав грех, што их је можда на то присилила нека несрећа или нека тешка штета, или су сасвим презрели поверено им од нас Сведочанство (τοῦ... μαρτυρίου = Христову веру), те приступили сарадњи са демонима. Јер ако су то учинили због одбацивања вере и да више не верују да има Бога, Коме се хришћани клањају, јасно је да ће подлећи осуди одступника (од вере). А ако их је на то навела нека неподношљива невоља, надвладавши малодушност њихову, те били заведени неком лажном надом, нека се и на њима покаже човекољубље слично као према онима који у време исповедања (вере) нису могли одолети мучењима.
Οἱ δὲ πρὸς γόητας ἀπιόντες ἢ μάντεις ἢ τοὺς διὰ δαιμόνων καθάρσιά τινα καὶ ἀποτροπιασμοὺς ἐνεργεῖν ὑπισχνουμένους, οὗτοι ἐρωτῶνται δι' ἀκριβείας καὶ ἀνακρίνονται, πότερον ἐπιμένοντες τῇ εἰς Χριστὸν πίστει ὑπ' ἀνάγκης τινὸς συνηνέχθησαν ἐκείνῃ τῇ ἁμαρτίᾳ, κακώσεώς τινος ἢ ἀφορήτου ζημίας ταύτην αὐτοῖς τὴν ὁρμὴν ἐμποιησάσης, ἤ, καθόλου καταφρονήσαντες τοῦ πεπιστευμένου παρ' ἡμῶν μαρτυρίου, τῇ τῶν δαιμόνων συμμαχίᾳ προσέδραμον. Εἰ μὲν γὰρ ἐπὶ ἀθετήσει τῆς πίστεως καὶ πρὸς τὸ μὴ πιστεύειν εἶναι Θεὸν τὸν παρὰ τῶν χριστιανῶν προσκυνούμενον ἐκεῖνο ἐποίησαν, δηλαδὴ τῷ κρίματι τῶν παραβάντων ὑπαχθήσονται. Εἰ δέ τις ἀβάστακτος ἀνάγκη κατακρατήσασα τῆς μικροψυχίας αὐτῶν εἰς τοῦτο προήγαγε, διά τινος ἠπατημένης ἐλπίδος παρακρουσθέντας, ὡσαύτως ἔσται καὶ ἐπ' αὐτῶν ἡ φιλανθρωπία, καθ' ὁμοιότητα τῶν πρὸς τὰς βασάνους ἐν τῷ καιρῷ τῆς ὁμολογίας ἀντισχεῖν μὴ δυνηθέντων.
Трул. 61: Који се предају гатарима, или такозваним стотницима (= волшебницима), или другим сличнима, да од њих дознаду што желе да им се открије, нека, сходно ономе што је већ претходно од Отаца о њима одређено, подлегну канону о шестогодишњем кајању. Истој тој епитимији треба подвргнути и оне који воде мечке или сличне животиње за играње, а на штету простијих (људи); и они који варајући казују о срећи и судбини и родословљу (= по астрологији) и масу других таквих глупости говоре, а и такозвани гоничи облака и бајачи, и који праве амајлије (против чаролија) и гатари. Који пак остану упорни у томе, и неће да престану, те да избегавају такве пагубне и незнабожачке скарадности, одређујемо да се потпуно од Цркве одбаце, као што и Свети Канони заповедају. „Јер какву заједницу има светлост са тамом? као што Апостол каже. Или какво је слагање храма Божијег са идолима? Или какав удео има верни са неверником? Како ли се слаже Христос са Велијаром? (2Кор. 6, 14–16).
Трул. 65: Заповедамо да од сада престане ложење ватри, које неки о новомесечјима пале пред својим радионицама и кућама, које ватре (затим) неки и прескачу, чинећи то по неком старом обичају. Који, дакле, тако што учини, ако је клирик, нека се свргне; а ако је лаик, нека буде одлучен. Јер је написано у 4. књизи Царства: „И сагради Манасија олтар свој војсци небеској у два дворишта Дома Господњег, и децу своју провођаше кроз ватру, и врачаше (ἐκληδονίζετο) и гаташе (οἰωνίζετο = по птицама), и учини стомаковрачања (= утробогатања), и умножи гатаре, и продужи да чини зло пред Господом, да Га разгњеви“ (4Цар. 21, 5–6).
Анк. 24: Који гатају и следују незнабожачким обичајима, или доводе у своје куће неке (гатаре) ради изналажења (разних) враџбина, или ради очишћења, нека се подвргну канону о петогодишњем (кајању), проходећи одређене степене: три године припадања (са оглашенима) и две године молитве (са вернима), али без Причешћа.
Лаод. 36: Да не смеју свештена лица или клирици бити гатари, или врачари, или погађачи бројевима, или астролози (ἀστρολόγους = звездочатци), нити да праве такозване амајлије, које су окови душа њихових. А који их (= амајлије) носе, заповедисмо да се изагнају из Цркве.
Вас. Вел. 7: Мужелошци (ἀρρενοφθόροι = моужьска пола блоудьници = хомосексуалци) и скотолошци (ζωοφθόροι = скотоблоудьници) и убице и тровачи и прељубочинци и идолопоклоници достојни су исте осуде; и зато одредбу (τύπον = правило) коју имаш за друге држи и за њих. За оне пак који су се кајали тридесет година због нечистоте коју су у незнању учинили, не треба да двоумимо да их примамо, јер их незнање чини достојним опроштаја, и добровољно исповедање (греха), и тако дуго време (кајања), јер су скоро читав један људски век били предани Сатани (1Кор 5, 5) да се васпитно науче (παιδευθῶσι) да не живе бестидно. Зато нареди да се они без одлагања приме, а особито ако имају сузе које умољавају твоју милосрдност, и показују живљење достојано сажаљења.
Вас. Вел. 65: Који призна да се бавио врачарством или волшебним напитцима (γοητείαν ἢ φαρμακείαν = гатарством /=чародејством/ или замађијавањем), нека издржи време (кајања) убице, тако распоређиван као самоизобличитељ у томе греху.
Вас. Вел. 72: Који се предао гатарима (μάντεσιν = мантима = волшебницима) или таквима сличним, нека је и он под епитимијом толико времена колико убице.
Вас. Вел. 81: Пошто многи у време варварске најезде преступише (=одрекоше) веру у Бога, и положише незнабожачке заклетве, и једоше нечиста јела која су им са идолским врачаријама принета, такви нека буду икономисани (οἰκονομείσθωσαν = решавани) по законима и канонима донетим од Отаца наших (= Анкирски 1-9). Јер они који су тешку невољу у мучењима поднели, и не подносећи болове, те били принуђени на одрицање (од вере), нека три године не буду примљени, и две године нека слушају, и три припадају, и тако нека се приме у општење (κοινωνίαν = Причешће). А који су без велике невоље издали веру у Бога, и јели за демонском трпезом, и клели се незнабожачким заклетвама, нека се искључе (из Храма) за три године, две године нека слушају (Св. Писмо), три године да се моле у припадању, и друге три да стоје са вернима у молитви, те тако нек буду примљени у Причешће Доброга (= у Литургију).
Вас. Вел. 83: Који се баве прорицањима (οἱ καταμαντευόμενοι = волшебници, манти) и следују обичајима незнабожаца, или уводе неке у своје куће ради изналажења волшепстава (=магија) и ради очишћења, нека подлегну канону шестогодишњег (кајања): годину плачући, и годину слушајући, и три године припадајући, и годину (опет) стојећи са вернима (на молитви), те тако буду примљени (у Св. Литургију = Причешће).
Григ. Ниски 2: Пошто је, дакле, на речени начин то јасно разликовано, сви греси који се дотичу разумнога дела душе оцењени су од Отаца као најтежи, и заслужују већи и дужи и тежи (=болнији) повратак (тј. кајање). На пример: ако се неко одрекао вере у Христа, или се показао да се одметнуо у Јудаизам, или идолопоклонство, или Манихејство, или у неку другу врсту безбоштва. Који је добровољно пошао на то зло, а затим је сам себе осудио, (такав) има као време кајања све време живота свога. Никада се не удостојава да се, када се Тајанствена Молитва (=Литургија) свршава, са народом Богу поклања, него нека се насамо моли, а од општења (κοινωνίας = Причешћа) у Светињама нека је сасвим туђ; а у часу смрти своје, тада ће се удостојити удела (=Причешћа) у Светињи. А ако се догоди да ненадано остане жив, нека опет под истим судом живи, немајући удела у Тајанственим Светињама (=Причешћу) до смрти. А који су поднели најстрашније муке и казне, нека буду под епитимијом за одређено време, јер тако су Свети Оци за њих употребили човекољубље, зато што (им) се није душа подвргла паду, него телесна слабост није могла одолети мучењима; стога је по мери (одређеној) за згрешивше у блуду, одмерено исто за обраћање (=покајања) од насилног и мучењем изнуђеног пада (=одрицања).
Зонара: Тех же, которые приходят к чародеям, или прорицателям, или к обещающим произвести чрез демонов какое-нибудь очищение или предохранение от вреда, должно, говорит, тщательно испытывать и расспрашивать. Чародеи, иначе называемые заклинателями суть те, которые, посредством каких нибудь волшебных наговоров, или связывают зверей, или делают что нибудь во вред людям, или и на кажущуюся пользу: во вред – наводя болезни, или помешательства, или расслабления; а для кажущейся пользы – производя призыванием демонов любовь, или дружбу, или благосостояние. А прорицатели суть те, которые некоторыми способами, не без призывания демонов, предсказывают что-либо будущее, или открывают неизвестное. А так называемые очистительные действия совершаются тогда, когда кто-нибудь подумает, что он потерпел вред от дурного глаза, или от чьего нибудь любопытства, и поэтому или болен, или не пользуется благосостоянием, или терпит какое нибудь другое несчастие. Ибо есть люди, которые обещают делать, конечно, посредством сатанинского действия, очищения от таких страданий и отвороты, то есть отвращение и отгнание таких зол. Итак, тех, которые приходят к кому нибудь из таковых, должно, говорит, испытывать, то есть подробно расспрашивать, каким образом они обратились к делающим это: нужда ли их заставила, то есть какое-нибудь несчастие, или болезнь, или может быть гнев какого-нибудь властителя или господина, или тягостное лишение; и каким образом обратились к ним: презрев ли веру, прибегли к помощи демонов? Ибо если они призвали к себе пособие демонов, как отступившие от веры, не верующие, что Христос есть Бог, и не имеющие надежды на помощь от Него, то должны быть устрояемы, как отступники, добровольно отрекшиеся от веры. А если призвали демонскую помощь по малодушию, когда постигла их сильная нужда, которой они, по малодушию, не могли перенести, обманутые ложною надеждою получить пользу, то и эти должны быть подвергнуты епитимии подобно тем, которые принесли жертву идолам, не вытерпев мук за исповедание.
Валсамон: Тех же, которые приходят к чародеям, или прорицателям, или к обещающим произвести чрез демонов какое-нибудь очищение или предохранение от вреда, должно, говорит, тщательно испытывать и расспрашивать. Чародеи, иначе называемые заклинателями суть те, которые, посредством каких нибудь волшебных наговоров, или связывают зверей, или делают что нибудь во вред людям, или и на кажущуюся пользу: во вред – наводя болезни, или помешательства, или расслабления; а для кажущейся пользы – производя призыванием демонов любовь, или дружбу, или благосостояние. А прорицатели суть те, которые некоторыми способами, не без призывания демонов, предсказывают что-либо будущее, или открывают неизвестное. А так называемые очистительные действия совершаются тогда, когда кто-нибудь подумает, что он потерпел вред от дурного глаза, или от чьего нибудь любопытства, и поэтому или болен, или не пользуется благосостоянием, или терпит какое нибудь другое несчастие. Ибо есть люди, которые обещают делать, конечно, посредством сатанинского действия, очищения от таких страданий и отвороты, то есть отвращение и отгнание таких зол. Итак, тех, которые приходят к кому нибудь из таковых, должно, говорит, испытывать, то есть подробно расспрашивать, каким образом они обратились к делающим это: нужда ли их заставила, то есть какое-нибудь несчастие, или болезнь, или может быть гнев какого-нибудь властителя или господина, или тягостное лишение; и каким образом обратились к ним: презрев ли веру, прибегли к помощи демонов? Ибо если они призвали к себе пособие демонов, как отступившие от веры, не верующие, что Христос есть Бог, и не имеющие надежды на помощь от Него, то должны быть устрояемы, как отступники, добровольно отрекшиеся от веры. А если призвали демонскую помощь по малодушию, когда постигла их сильная нужда, которой они, по малодушию, не могли перенести, обманутые ложною надеждою получить пользу, то и эти должны быть подвергнуты епитимии подобно тем, которые принесли жертву идолам, не вытерпев мук за исповедание.