Канони Теофила Александријског

О посту уочи Богојављења

1. И обичај и ред захтева од нас да поштујемо сваку Недељу и да у њој светкујемо (= празнујемо), јер нам је у тај дан Господ наш Исус Христос показао (= даровао) васкрсење из мртвих. Зато се у Свештеним Писмима назива први (дан), будући да је почетак нашег живота, и осми (дан), јер је надишла јудејско суботствовање. Но пошто се (сада) догодило да је ово посни дан Богојављења (тј. недела Крстовдана), њега ћемо изекономисати (οἰκονομήσωμεν = уредити) и према обома разумно поступити: да, узевши неколико финикâ (= урми од палме), избећи ћемо уједно јереси које не поштују Дан Васкрсења Господа нашега Исуса Христа, а (опет) посноме дану одати дуг, очекујући вечерње Сабрање (у Цркви) које се овде, по вољи Божијој, свршава. Дакле, саберимо се овде од деветог часа (= три поподне).

[Ап. 66, Трул. 55, Гангр. 18]
Детаљније о канону »

О оним (епископима и клирицима) који су општили са Аријанцима

2. Са онима који су општили са Аријанцима и до сада држе Цркве (= Храмове), нека се поступи како је обичај. Тако, дакле, да се (на место њих) поставе други (клирици), који су засведочени у Православљу, а они нека се окупљају (у Црквама). Кад се то тако уреди (οὕτως οἰκονομουμένων = тако изекономише), као што су и у другим градовима учинили православни епископи у Тиваиди, (тада) они који су постављени од (локалног) епископа Аполона и који су општили са Аријанцима који имају Цркве (= Храмове), нека се подвргну епитимији, ако су то (општење) учинили по својој вољи. Ако ли су (у томе) били послушни своме епископу, нека се окупљају (у Црквама), пошто нису знали шта је разумно. Па ако их сав народ (οἱ λαοί) са осталима одбацује, нека се хиротонишу (и поставе) други, а ако се (народ) држи њих заједно са онима с којима су општили, (тада) нека и они примене онај обичај коме следе сви православни епископи у Тиваиди.

[Ап. 92, I Вас. 10, Анк. 1, 2, 3, 9, 12, Петр. Алек. 10, 14, Атанас. Вел. 3]
Детаљније о канону »

О недостојном презвитеру после рукоположења

3. О Висту, који је постављен за презвитера у Ереви, нека се испита (= истрагом), па ако је насиловао неку која се од живога мужа раставила, не допустити му да буде презвитер, пошто ни као лаик не треба бити у Сабрању (Црквеном), јер Црква обично такве одлучује. А ово неће нанети осуду (локалном) епископу Аполону, ако га је (= Виста) из незнања поставио, јер Свети Сабор (Никејски: канони 9–10) заповеда за изобличене као недостојне после рукоположења, да се искључују (са положаја) због преступа.

[Ап. 25, 61, I Вас. 2, 9, 10, Неокес. 9, 10, Прводруги 17, Вас. Вел. 89, Теоф. Алек. 5, 6]
Детаљније о канону »

О клирику кога је епископ свргао

4. А за Сур(а), пошто је епископ Аполон изјавио да га је он отпустио и из клира (Цркве) отуђио, нека буде тако како је епископ одлучио, оставивши Суру право на своја оправдања, ако хоће и ако се жали на одлуку епископа.

[Ап. 28, I Вас. 5, IV Вас. 9, Антиох. 4, 12, 20, Сард. 3, 4, 5, 14, Картаг. 29, 65, Вас. Вел. 88]
Детаљније о канону »

О ђакону – да се провери оптужба

5. О Пануфу, постављеном за ђакона у Лику (=Ликопољу), треба испитати: па ако се нађе да је он, будући још оглашени, узео у општење брака братичину (или: сестричину), а после Крштења узведен у клир, (онда) нека остане у клиру, ако је она умрла, и после Крштења није имао општења са њом. Ако ли је, будући верник (= крштени хришћанин), узео у општење брака братичину (или: сестричину), нека буде удаљен из клира; јер ово не наноси осуду епископу Аполону, ако га је из незнања поставио.

[Ап. 19, 25, 61, I Вас. 2, 9, Анк. 12, Теоф. Алек. 3, 6]
Детаљније о канону »

О чтецу, ако је згрешио, па рукоположен, да се свргне

6. О Јакову треба испитати: ако се покаже да је, будући чтец, био крив за преступ блуда, и да је од презвитера био искључен, а затим рукоположен (за чтеца), нека се такав искључи, пошто буде строго (= тачно) испитивање, а не само по подозрењу – насталом од оговарања или клеветања. Нађе ли се да није крив, нека остане у клиру; јер не треба обраћати пажње на празне клевете.

[Ап. 25, 61, I Вас. 2, 9, 10, Неокес. 9, 10, Прводруги 17, Вас. Вел. 69, 70, 89, Тим. Алек. 3, 5]
Детаљније о канону »

Да хиротоније бивају јавно, уз сведочење Светих

7. О онима које треба рукополагати, нека буде овакав образац: да се све свештенство сагласи и изабере (га), и тада епископ нека провери, па кад се сагласи свештенство, нека га рукоположи усред Цркве, у присуству народа и са оглашавањем (= гласним исказом) епископа, да би могао и народ посведочити му. А рукоположење да не бива скривено (= тајно), јер кад Црква има мир (тј. кад није гоњена) долично је да се рукоположења обављају у Цркви у присуству Светих (= верника). А у одређеној области (ἐν τῇ ἐνορίᾳ = у нурији = у епархији), ако има неких који су општили (с јеретицима), нека се други не рукополажу по сагласности (ταῖς γνώμαις =мишљењу) тих који су општили (с јеретицма), него (тек) пошто истински православни клирици провере, и опет у присуству епископа и оглашавању (њега) присутном народу, да се не би само догодио неки пропуст (περιδρομή = омашка, грешка).

[Ап. 2, I Вас. 9, Вас. Вел. 89]
Детаљније о канону »

О оглашенима, и употреби остатка просфоре и вина

8. Што се принесе с разлогом за Жртву (Св. Евхаристије), пошто се потроши што је потребно за (Свете) Тајне, клирици нека поделе (остатак), али оглашени нека од тога не једе или пије, него само клирици и са њима браћа верници.

[Ап. 3, 4, 38, 41, Гангр. 7, 8, Картаг. 37]
Детаљније о канону »

О непримању олако оптужби на свештенике

9. Пошто Јеракс каже да дотични (= име није наведено) због оптужбе за блудочинство не сме (више) остати у клиру, а (локални) епископ Аполон је тврдио да тада ниједан тужилац није иступио на среду против тога, нека се испита и овај, па ако се покаже неки достоверан тужилац и преступ се докаже, од приведених веродостојних сведокâ, нека се (тај) искључи из Цркве; а ако је достојан клира, и може се посведочити целомудреност (σωφροσύνη = чедност његова), нека остане у томе (= у клиру).

[Ап. 25, 61, I Вас. 2, 9, 10, II Вас. 6, IV Вас. 21, Картаг. 8, 128, 129, 130, 131]
Детаљније о канону »

О избору економа Епископије

10. Да се са сагласношћу свега свештенства постави други економ, за којег пристане и епископ Аполон, како би се добро Цркве трошило у што треба.

[Ап. 38, 41, IV Вас. 25, 26, Трул. 35, VII Вас. 11, 12, Анк. 15, Гангр. 7, 8, Антиох. 24, 25, Картаг. 26, 33, Прводруги 7, Теоф. Алек. 11]
Детаљније о канону »

О издржавању сиротиње, и несвојатању Црквеног добра

11. Удовице и сиромаси и наилазећи странци, нека добивају потпуни починак (= помоћ), и нека нико не присваја оно што је Цркве. Јер литург (= свештенослужишељ) Божији треба да је несреброљубив.

[Ап. 38, 41, IV Вас. 25, 26, Трул. 35, VII Вас. 11, 12, Анк. 15, Гангр. 7, 8, Антиох. 24, 25, Картаг. 26, 33, Теоф. Алек. 10]
Детаљније о канону »

Да се Катари рукополажу

12. Благочестије ме твоје известило да неки који себе називају Катарима желе приступити Цркви. Пошто је, пак, Велики Сабор који је био у Никеји од Блажених Отаца наших, одредио (канон 8) да се рукополажу који (од Катара) прилазе (Цркви), изволи по овом обрасцу рукополагати оне који хоће да приступе Цркви, ако је живот њихов правилан, и ништа их (друго) не спречава.

[I Вас. 8, II Вас. 7, Трул. 95, Лаод. 7, Вас. Вел. 1, 47]
Детаљније о канону »

О незаконитим суживљењима, и кајању

13. Не знајући законе Цркве, Максим је тврдио да је (зато) ступио у противзаконито суживљење; па пошто га узнемирује што је ван Сабрања (= Литургије Цркве), потврдио је да ће, пошто је незнањем противзаконито поступио, договорно удаљити се од противзаконитог суживљења, пошто је то и она заволела (= тј. жена пристала). Ако, дакле, провериш да то чине договорно, и да не обмањују, пошто је (већ) десетогодишње време, ако сматраш да их ставиш у Сабрање са оглашенима, тако сада и уреди. Ако ли видиш да хоће да обману, и да је потребна још и строгост према њима, учини онако како те Бог упути, свугде вођен према сходноме; јер боравећи у тим местима можеш већма знати њихово мишљење.

[Ап. 48, Трул. 87, 93, 98, Анк. 20, Картаг. 102, Вас. Вел. 9, 21, 31, 35, 36, 46, 48, 77, 87]
Детаљније о канону »

О исправљењу неправде и повратку у Сабрање Цркве

14. Законито су дело учинили презвитери у селу Гемину, ако истину говори Евстатија, која је донела писмо; јер говори да су они одлучили од Сабрања (Цркве) Кирадију, што је неправду чинила (каматарењем) и није хтела престати с неправдом. Али пошто сада нађох да она, излечивши своје зло, жели да буде у Сабрању (= општењу Цркве), изволи припремити је најпре да се остави неправде, и убеди је да се покаје, да тако, ако видиш да се обраћа закону Божијем желећи Сабрања (= општења Цркве), допусти јој да буде у Сабрању (Литургије) са народом.

[I Вас. 12, IV Вас. 16, Трул. 102, Анк. 5, Вас. Вел. 74]
Детаљније о канону »