Да чланови Цркве не треба индиферентно (ἀδιαφόρως = безразлично) да своју децу сједињују у брак са јеретицима.
Који цркви припадају, не треба да безразложито своју дјецу сједињавају са јеретицима.
Περὶ τοῦ μὴ δεῖν τοὺς τῆς ἐκκλησίας ἀδιαφόρως πρὸς γάμου κοινωνίαν συνάπτειν τὰ ἐαυτῶν παιδία αἱρετικοῖς.
Ап. 26: Од оних који су нежењени ступили у клир, заповедамо, да се могу (потом) женити, ако хоће, само чтеци и појци.
Ап. 45: Епископ, или презвитер, или ђакон, који се са јеретиком буде само и молио, нека буде одлучен; а ако им је допустио као клирицима да нешто чине (= чинодејствују), нека се свргне.
Ап. 65: Ако који клирик удари (Апостолски 27) некога у свађи, и једним га ударцем убије, нека буде свргнут због своје напрасности (προπέτειαν = наглости); а ако је лаик (=верник), нека буде одлучен.
IV Вас. 14: Пошто је у неким областима допуштено чтецима и појцима да се жене, Свети Сабор одреди: да нико од њих не може узети жену неправославну. Они пак који су из таквог брака већ стекли децу, ако су од њих рођену децу већ били крстили код јеретика, да их приведу у заједништво (τῇ κοινωνίᾳ = општење) Католичанске (= Саборне) Цркве; а ако нису крштена, не могу их више код јеретика крштавати, нити сјединити браком са јеретиком или Јудејом или Јелином (= незнабошцем), осим ако лице које се сједињује (браком) са Православним не обећа да ће прећи у Православну веру. А ако неко преступи ову одредбу Светог Сабора, Нека подлегне канонској епитимији.
Трул. 6: Пошто се у Апостолским канонима (канон 26) налази (речено): „Од оних који су нежењени ступили у клир, само се чтеци и појци могу женити“, и ми, чувајући то, одређујемо: да од сада ипођакон или ђакон или презвитер, после обављеног над њим рукоположења, никако не сме ступати у брачну свезу. Ако се усуди то учинити, нека се свргне. Жели ли ко од оних који ступају у клир, ступити по закону у брак са женом, нека то учини пре рукоположења за ипођакона или ђакона или презвитера.
Трул. 72: Није дозвољено православном човеку да се жени са женом јеретиком, нити православној жени да ступи у брак са човеком јеретиком. Ако ли се и покаже да је неко уопште тако нешто учинио, нека се брак сматра ништавним, и незаконита женидба нека се развргне. Јер не треба мешати несмешиво, нити са овцом састављати вука, нити са Христовим уделом (τῇ τοῦ Χριστοῦ μερίδι = кь Христовѣ части) — удео (κλῦρον = жребий) грешникâ. Ко преступи ово, од нас одређено, нека буде одлучен. Ако су пак неки (брачни пар), још будући у неверству (= тј. нехришћани) и још не прибројани стаду Православних, а међусобно се саставили законитим браком, па затим један (супружник) изабравши добро, приступи светлости Истине (и крсти се), а други остане окован свезом заблуде, не хотећи усмерити очи своје ка Божанским зрацима, а притом неверујућа (жена) хоће да живи са верним (мужем), или обратно: неверник са верном, — нека се не раздвајају (= не разводе), по Божанственоме Апостолу: „јер се посвети неверујући са женом (верујућом), и жена неверујућа посвети се мужем (верујућим)“ (1Кор. 7, 14).
Лаод. 31: Не треба ни са једним јеретиком брак склапати, или (за јеретике) давати синове или кћери, него их пре треба узимати, ако обећају да ће постати хришћани.
Картаг. 21: Такође би угодно (одредити): да деца клирикâ не ступају у брак са многобошцима или јеретицима.